To što ću odmah da priznam da nisam za politiku i da se time nikada ne bih bavio, ne opravdava moje glasno razmišljanje.

Lično smatram da u politiku ulaze časni borci za istinu i pravdu i njih nikada ne bih zvao političarima. 

Ti isti ljudi, ili neki drugi, posle određenog broja godina, ako ostanu na vlasti, postaju profesionalci kojima politika postaje ne samo zanat, već život, način ponašanja, razmišljanja.

 I tada se događa ono od čega bežim.

U tom političarenju, često ljudi postaju drugačiji, prosto ih ne poznajete. Ako biste malo dublje razmišljali o tome zašto promene, bojim se da bi im za mnoga ponašanja dali za pravo.

Lično, možda ne bih.

Ali, ako ta ista politika krene toliko visoko, da prevazilazi borbu za vlast, već borbu za opstanak naroda, onda je to nešto drugo što ja ne bih nazvao tom rečju.

Tražio bih neku drugu.

 Isuviše je "crveno" zvati ih modernim rodoljubima, ljudima iz naroda i za narod, možda bih mogao da tipujem na još neka imena.

Ponovo ono pitanje, zašto ovaj uvod?

Zato što mi je juče sve bilo jasno i ništa nije bilo kako bi moj razum mogao da shvati.

Ni danas nije, ni sutra neće!

 Ko su sad ovi?

Da li su to oni političari koji baštinare čistu borbu za vlast, ili neki "narodni" političari kojima je važno da se u daljem periodu bore za očuvanje slobode naroda?

 Naroda ili "naroda"!?

.............................................................................

Dok smo juče slušali i gledali, kako, kao na traci, odlaze gradonačelnici i predsednici, pokušavao sam, znajući neke od njih, da se pitam!

Da li su zaslužili da ih odjednom neka naredba zaustavi u njihovim planovima, idejama koje su imali da urade, još nekoliko meseci tamo do kraja mandata? A, možda su, imaju pravo i na to, da razmišljaju o novoj kandidaturi.

Najbliži tim gradonačelnicima i predsednicima je naš Vladan Vasić.

................................................................................

Šta u životu, prevedeno na običan naš rečnik, znači ostavka?

Da li neko razočarenje, nezadovoljstvo, neuspeh, poraz, u stilu: odlazim jer nisam uspeo, izneverio sam, nisam razumeo život...?

Da li je u ovom slučaju ta OSTAVKA upravo to, ili...?!

Uz Vladana Vasića, da pomenem recimo i Leskovčanina Cvetanovića, još neke uspešne gradonačelnike koje znam, ova ostavka je, negde u dubini njihovih duša, bila šok.

Ne moraju to da priznaju! Ali, ljudi su!!!

Možda strepnja od nekog utiska tamo nekih da je javno priznat poraz i da je moralni čin navodno bio da se ode. Ponavljam, navodno, odlazim je sam navodno bio neuspešan.

U slučaju Vladana Vasića, znam ga mnogo dobro, ova ostavka nije pogodila u metu!

Mogao sam ja da se sa njim ne složim u mnogim stvarima. Oko kovida, požara, Radničkog, da kritikujem njegov izbor nekih saradnika i direktora, odnos prema našem mediju, ali ovaj čovek je za mene najbolji gradonačelnik, predsednik Opštine u novijoj istoriji Pirota. 

One mnogo starije, ne znam.

Neću da podsećam kako je u startu gledao na život, na ljude, na grad, kakve je ideje imao i kako je većinu ideja ostvario. Ušao je čisto kao njegovi snovi o odlasku na more dok je radio u Prvom maju!

Ako hoću da podsetim da je kasnije, to on zna zašto, prihvatio ranije ustaljenu rabotu u zemlji Srbiji, da način zapošljavanja i izbora saradnika, prepisuje sa već ustaljene preporuke.

Budi naš, pa radi šta znaš!!!

Sa druge strane, moram da podsetim na mnoge objekte koje je Pirot dobio i koji su ušli u oni istoriju da su urađeni za ovih dvadeset godina.

 Ruku na srce!

Ko zna, bio je dugo i to je možda bio razlog za neke pogrešne korake poslednjih godina, za koje je i on, kada ostane sam, bio svestan.

  Dakle, završavam.

Današnji dan "Kada je otišao Vladan" biće zabeležen u istoriji grada kao i onaj krajem 2003. godine kada je On kao predvodnik jedne nove ideje Koalicije za Pirot na izborima prosto razbio Dušana Mitića, koga je Demokratska stranka izabrala za kandidata i grdno se prevarila (kasnije vreme je pokazalo)!

Smatram da ovaj dan za ovog čoveka ne bi trebalo da bude poraz, njegov, lični.

Apsolutno!

Stigao je katfilerman iz Beograda u kome je traženo da se javno povuče, da javno da taj OTKAZ, jer kao "vojnik Partije" potpisao je to valjda negde, dužan je da sluša komandu!

 Imam još jednu trunku ličnog.

 Ko je birao sve ove silne gradonačelnike i predsednike?

  Narode, ti si birao!

Ko im je poslao "depešu"  da vojnik partije demisionira zbog "štednje, racionalnosti" (citiram) i ne znam čega sve.

..................................................................................................

  Eto to ja napisah, podsećajući na početak kada sam priznao:

Ja sam glup, nemiran, brzo reagujem, ne dajem na sebe, mislim svojom glavom i nisam za politiku.

Očigledno da je politika neki drugačiji način života koji ni ja, a i mnogi od vas, nikada nećemo razumeti.

Lično i ovo! Ne priznajem apriori onu našu:

Veži konja gde ti gazda kaže! A ako konj ne voli da se vezuje!?

E, meni to ne ide u glavu!

.................................................................................

 Ponavljam:

Nisam se slagao sa Vladanom Vasićem u mnogim stvarima, ali sam ga poštovao!

Privatno njega i njegovu porodicu. Ceckov sine, tako sam ga zvao!

I neću da žalim ni sebe, ni njega.

Shvatio sam surovu istinu, da je ovo neki drugi život u kojem sam se možda pogrešno rodio!

Da li se zbog toga i polako pakujem?!