Dadomo platu!!!

Tako je govorio moj dobri drug, u to vreme jedan od direktora u jednoj našoj velikoj fabrici, jednoj od retkih i većih na Balkanu.

U to vreme radio sam u državnoj firmi i to njegovo pokušavao sam da razumem. Ne baš sasvim.

Kada sam, posle 28 godina, oteran iz Radio Pirota i kao vlasnik Medijske kuće Ani press, počeo sam da razumem koliko je to što mi je moj drug govorio, zaista, bilo bitno!

Od tada, za ovih nepunih 18 godina koliko nosim i taj teret na nenaviknutim leđima, tu muku o platama shvatao sam toliko i tako da nije bilo trenutaka  kada nisam reagovao i odlazio kod njih, kada bi radnici, sada privatnih firmi reagovali.

- Plata nam kasni !

- Ni minimalac nam ne daje.

- Evo, treći mesec bez plate

- Pola godine radimo bez plate.

- Šalje nas "na Biro".

U ovom vremenu, ovaj liberalni kapitalizam je mnoge od nas koji radimo u privatnim firmama ili za privatne preduzetnike, toliko ugrozio da već od 20. u mesecu, ako je plata oko petog, strepimo šta će biti.

Da li ćemo sakupiti novac, pozajmiti, ući u dozvoljen minus, ili da li će gazda konačno platiti ono što su mesecima zaradili.

Svestan svega, prošle srede, pre sedam dana, napisao sam tekst kojim sam želeo da skrenem pažnju da i medijima, kao i tekstilcima, gumarima, ne znam kome sve, nije dobro!

  I... čekao sam reakciju.

Da se razumemo, nisam od onih koji je naučio da dobije što nije zaradio, zaslužio. Iskreno, smatram da su mediji neophodni u svakom društvu i da "proizvodi" koje "iznose na tržište" imaju svoju cenu.

Ako vlast, ili opozicija, bilo ko, smatra da je informacija vrednost, onda, pobogu, ljudi reagujte.

Ruku na srce, Pirot je među gradovima koji "ima dušu", makar u onom smislu da  izdvaja dobar iznos za raspodelu po Konkursu za medije. Čak, smatram, među najboljim u Srbiji.

 Međutim, ta raspodela para, budžetskih para je iz godine u godinu, ne samo nedovoljna, već i toliko ,,razlivena" na sve strane, da u ovoj besparici, na kraju bude nedovoljna.

Znam šta ćete kazati. Ali ću vam i na nepostavljeno pitanje odgovoriti.

Poslednjih godina  toliko su svi ,,inputi", kako ih zovu ekonomisti, otišli, da državne dažbine, RATEL, ETV, RRA, pdv, poreze i doprinose, struju, telefon ne možemo  da pratimo. Minimalac, ili nešto iznad minimalca za zaposlene u medijima nikako ne mogu da budu pravi kriterijum za sve ono što ovaj složeni posao traži.

Daću vam jedan primer. Naša Kuća, kao i svi mediji, od para koje recimo dobije od Grada, odmah će u Budžet vratiti 20 posto. A gde je sve drugo?

Poznato je, u gradu dobro rade banke, osiguravajuća društva, kladionice ili neke gradjevinske firme. Ovim poslednjim reklama nije potrebna, a ovi prvi upućuju na Beograd, odakle je retko kada stiglo ono ,,može"!

...........................................................

 Sve ovo, možda drugačije ili ovako, objavio sam prošle srede. Predložio sam pirotskim direktorima medija, da izađemo i u jednoj emisiji govorimo o našem stanju. Baš onako, kako trčimo na kapije fabrika gde nas čekaju utučeni radnici kojima gazde duguju zarade.

 Niko nije odgovorio!

Zašto? Direktor Pi kanala je, čujem pitao direktora TV Pirot. Izgleda da je odgovor bio negativan.

Direktorka Slobode nije reagovala. Ovo dvoje iz Portala očigledno ,,da nisu odavde" ili da im je sve potaman. Baš lepo, hvala Bogu.

I tako su moje poruke bile pucanj u svoju nogu.

Znam da su koleginice i kolege iz Pi kanala bili za, video sam i njihove komentare i poruke. Ali, koja vajda!

..........................................................

 I šta sad?!

Poznato je da nezadovoljni radnici, kada bi im voda stigla do grla, traže i dobiju prijem kod gradonačelnika Vladana Vasića. Čovek reaguje. Koliko ima prava!

Da li smo mi neki drugi ili treći red ljudi, zaposlenih?

 Eto, javno pitam Vladana Vasića, gradonačelnika, da nas narednih dana primi na razgovor. Da nam pošalje mejl, baš onako, kako smo danas pozvani da se vidimo u Staničenju.

I mi ćemo naravno otići. I mi ćemo ga zbog građana Pirota i njegovih poslova pratiti i danas, kao uvek (mislim na našu Redakciju) jer je to naš posao, naše zadovoljstvo, obaveza prema građanima.  Od njihovih para živimo jedan deo života u jednoj godini.

................................................................

 Eto, ovo je moja reakcija.

 Druga za sedam dana.

Neće biti dobro za ovaj grad, za ovu državu, da mediji, jedini odškrinuti prozor ka životu, počnu da se gase, da nestaju.

 Šta će onda biti s demokratijom?!

 Bez informacije i istine, nema života!

 Da li se slažete, drage kolege, gradonačelniče Vasiću, dragi narode?!