Boldirani kurziv!

Poštovani gospodine gradonačelniče!

Nije više ovde problem da li ćete hteti ili ne da razgovarate sa mnom. Više nisam ja u pitanju. Sudbina koja će se desiti sa mnom biće uskoro poznata narodu. Jeste, u Vašim je rukama, ali verujte mi, ako je ceh jedan život, slobodno ću ga dati u ime Boga i pravde.

Ovde su u pitanju ljudi. Mali, obični ljudi, koje skrušene, pognutih glava srećemo na pijacama ili odlazimo kod njih. U Prčevac, Đeram, Radin Do, Jalbotinu, Sukovo, Vojnegovac, Novu Malu…

Pre neki dan izgoreo je krov kuće u kojoj živi jedanestoro ljudi. Šestoro dece, baka i mlađi.

 U toj kući u sobičku od 7 kvadrata živi Danijel Mančić, njegova supruga, bebica i dvoje dece.
 Nisam bio u Pirotu, pobegao sam na oporavak koji mi je odleteo za pola sata, kada me zvala  majka - Plakala je u glas.

Našao sam dobre ljude Piksi, Kosta, Boža, reagovali su Slaviša Svilarov, Boban Tolić, Zoran Uni metal i eno, juče je završena jedna strana krova.

 I šta se događalo dok se sve to radilo?

 Zvali su ljudi sa svih strana.

 Aha, a kod nas krov prokišnjava.

Dođi Paune, majka u napuštenoj kući sa detotom.

Šta im praviš krov tamo je svašta…

Žena je pobegla od muža, tukao je, ima malu decu. Nigde ne radi.

 Pišete o toj ženi,  a ja pet kuća ispod nje živim sama. Bez muža sa dvoje dece!

Ma šta ne. Ženi u Babušnici kuća samo što nije pala.

U Petrovcu neko upalio kuću

 Ljudi po mraku čekaju decu, nema struje.

 Ona beskućnica  što spava na klupi ispred Gradske uprave, dolazi mi na stepenice na svakih deset dana. Počela je da me psuje. Nađi mi kućuuu

Posle svega dragi gradonačelniče imam predolog.
Zaposlite jednog mladog pravnika. Otvorite kancelariju u koju će dolaziti ljudi s mukama. Ljudi koji su jednom nogom na ulici. Ljudi koji nemaju za hranu, samohrane majke  sa decom…

 Neka odredi dane taj mladi čovek. Neka popije kafu sa ljudima. Neka ih čuje. Neka im suze vidi, neka im pruži ruku.

Formirajte Komisiji “za dobra dela” koja će pregledavati zahteve, otići kod ljudi na vrata. Videti u čemu žive.  Pogledati u Centru za socijalni rad šta se može.

I na početku, ili na kraju, formirajte “Fond za dobra dela” da ga tako nazovem. Neka u Budžetu postoji dva, tri, četiri, pet miliona.

 Otvorite račun, neka ovi koji zidaju kule i gradove, neka ovi sa po deset petnaest stanova, ovi sa stotinama hektara njiva, imaju neku obavezu , uvedite “humani dinar”

 Neka taj mladi pravnik u jednom danu prima majke čija su deca teško obolela. Neka sa njim bude neka doktorka.

Slušajte im muke. Da ne prodajemo suknje, džempere, pantalone preko fejsbuka kako bi sakupili neki dinar.

I još nešto.  Svaka čast za pomoć profesorki. Neka joj Bog da zdravlje.

Ali kako da još neki, kojima je isto tako teško  stignu do Vas da odvojite novac i pošaljete ih u Acibadem po zdravlje. Šta ćemo s Mihajlom, treba 400.000 evra? Da čekamo Šapićev fond, ili da stavljamo kutije, organizujemo folklore, utakmice, predstave.

Ušli smo, poštovani gradonačelniče, u  veoma teško vreme. Mnogo je ljudi ostalo na ulici. Nemir je ušao u porodice. Brakovi pucaju, deca gledaju sve i svašta, gladuju.

Ljudi se svađaju. U borbi za zalogaj hleba i toplu sobu, da ne dođe i do gorih scena.

Sinoć sam bio napadnut sa više strana.

 Sudbine. Pišu mi, šalju poruke, vređaju!

Ne, ne rade to oni zbog Neše Pauna, valjda, rade zbog toga što i njima treba krov, što su i njima potrebni Kosta Rangelov, Milan Piksi, Boža, ajde neki ludak novinar koji će ih razumeti.

Eto, Vladane Vasiću, poštovani gradonačelniče ovo sam imao da Vam napišem.

 Da mogu da se vidim sa vama isto bih Vam rekao!

 Ali dobro. To je Vaša odluka na koju Vi mislite da imate pravo.

Samo jedan predlog na kraju !

Idite u Dobrodolsku 87a da vidite dokle je krov stigao. Uradiće se. Važnije od toga, pokucajte na vrata Danijela Mančića. Sagnite se, nisko je. Naći će Vam stoličicu. Deca će biti mirna, bebica će spavati. Skuvaće Vam kafu.

 Kada se vratite , dragi gradonačelniče, slobodno objavite da je Nenad Paunović i ovog puta unosio paniku !

 Nisam, Pauna mi!

Tražite način! Čekaju mladi humani ljudi na Zavodu.

Krenite. Da Vas pamtimo po nečemu što još uvek nijedan gradonačelnik nije uradio!

 Nemojte ono kao Palma

 Piši, za babu tri hiljade!

 Ne, za ljude – život!