Poslednjih godina rukomet u našem gradu pada sve niže. Bila sam mala, ali se sećam kakvu je Pirot imao kvalitetnu žensku i mušku ekipu. Moja sestra i ja, rano smo se uključile, trenirale rukomet, da bi kasnije, dugo godina igrale u ovom Klubu. Vezivala nas je ogromna ljubav i naravno izuzetno drugarstvo.

Klub je bio dobro organizovan, imali smo kvalitetnu ekipu, dobar rad sa mlađim selekcijama, tako da su svake godine mlađe od nas ulazile u prvu ekipu i igrale odlično.

Poslednjih godina sve se promenilo. Nama bivšim rukometašicama Olgica, Zlata, Iva, Sonja, Slavica, Ljubec, ma ima nas mnogo, izvinjavam se što sve ne mogu da pomenem, teško je padalo kada vidimo ili čitamo šta se radi i kakvo je stanje. Mali broj pojedinaca, svedeno je na čoveka koji jeste mnogo dao ovom Klubu, ali je zato, možda u želji da mu drugi ne smetaju, smanjio broj aktivnih članova Uprave, čak i trenera. Sa mlađim selekcijama se sve slabije radilo, devojčice su otišle u druge sportove.

Jeste bilo i problema. Aktuelna predsednica Maka Ilić, borila se sa mnogim nevoljama, koliko je mogla i bila slobodna. Jedan te isti sastav poslednjih godina. Nekoliko rukometašica sa strane igrale su dobro i bilo je boljih rezultata, ali od tada do ove sezone sve je veoma loše.

Svoja osećanja moram da prenesem jer ne mogu više da gledam kako jedna predivna biljka puna cvetova, polako propada. Koreni se suše, grane se lome, cvetova je sve manje !!

Moj, naš Rukometni klub mi minira dušu, ličnost, struku! Tu se ugnjezdila jedna skupina kojoj uopste ne smeta što Klub propada. Ne bih da pominjem lični interes, ali, ponekada i to pomislim. Da svaki put kad ovako nesto čujem dobro se isplačem, pa kažem neću više, Vesna Vasić svojim znanjem, ugledom , imenom ... ovo nije zaslužila! I ne samo ja , tu je i Iva, Olgica, Zlata, Slavica Ćirić, doktorka Sonja Vasov, Vitka, Blagojević. Ma ima nas mnogo... Sramotu lično jako teško doživljavam , a junačim se i kažem "nemoj da se zameraš, mi smo ipak sve za njih NEKO"!

Ako bih se podsetila i ranijih generacija od Dragice, Cice, Ane, Mande, Dare, Ceki, eee...

Da li je moguće da mi nismo ostavile nikakav trag, pa NAMA je taj klub ŽIVOT!

Da dodam tugu, nemoć, poraz, da dodam da sam kao bivša rukometašica, profesor sa iskustvom pedagog, majka vrhunskih sportista, odbačena zajedno sa svim mojim saigračicama!

Ljudi, ne moramo da tu budemo mi ,dajte ljudi da zajedno krenemo,da nađemo najbolje rešenje, da nema improvizacije.

Hajde da ovaj grad i klub dobiju mesto koje zaslužuju na rukometnoj karti Srbije, da čuvamo ovu decu, da okupimo još mnogo talentovanih devojčica koje će s ponosom braniti boje SVOG KLUBA, kako smo to mi nekada osećale .

U Pirotu rade četiri osnovne škole, pet srednjih škola. Imamo Visoku školu, zar ne može da se zasuku rukavi, razgovara sa našim kolegama profesorima fizičkog, sa roditeljima , da devojčice dovedemo u Klub.

Potrebni su nam školovani treneri, aktivno rukovodstvo. Mukotrpan rad. Kvalitetna selekcija, kampovi, turniri. Da se obiđu okolna mesta. Da Pirot ponovo bude centar ženskog rukometa u ovom delu Srbije.

Iskreno se nadam da će moje, naše poruke, stići i do gradonačelnika Vladana Vasića, koji je svojom politikom unapredio pirotski sport, obezbeđeni su izuzetni uslovi.

Nedostaje samo rad, znanje, ljubav i sve može ponovo da bude kao nekada!

Profesor Vesna Vasić,

dugodišnji kapiten ŽRK Pirot