Ne znam ko sve, tek, neki su danas pozvali na protest u Pirotu. Na Golemom mostu u 14 časova.

 Danas je 11. decembar. Ovaj protest kasni, ljudi! Kasni 292 dana.

Ako ste zaboravili, 22. februra ove godine, u isto vreme kao danas, u 14 časova utopilo se naše dete Andjela Mančić. Imala je samo 17 godina, stariju sestru, oca i trošnu kuću u selu Petrovac. Bila je učenica 3 razreda Mlekarske škole.

    Odbornici Gradske skupštine 12. marta minutom ćutanja odali su poštu  Andjeli Mančić, Masheru Malikzadu koji se nekoliko dana kasnije utopio. Tog dana poslali su pisma na različite strane. Ministarstvima, EPS-u, inspekcijama, HE Pirot.

 Od tada do danas, osim onog položenog cveća kada je otrkivena ploča na mestu gde se Andjela utopila više ničeg.

 Na naša pisma odgovorio je samo direktor EPS-a. Milorad Grčić. Bio je drzak, koristio neke čudne informacije nekih inspektora. Poslao je katil ferman i Vladanu Vasiću,  okrivivši ga da je Pirot kriv za propalo "Pirotsko more"!

   Jednog letnjeg dana Ćuta je razvio konopac, zagazio u Nišavu da se sa Panićem osveži, bilo je toplo, i napravio performans. Često upotrebljavani ORSP širio je ekološki bunt po Srbiji, upotrebljavao Staru planinu kao snagu, razlog protesta i tu se sve završilo.

   Moje 22 subote protesta sitgle su do nekih gore, odgovorili su, ali  tako da je sve svedeno u izveštaj republičkog insektora koji, u prevodu samo što nije rekao:

 Šta ćete bre vi pored NIšave, šta ćete u Nišavu. Nišavom otiče voda iz jezera koja nam pravi struju!

………………………….

 Šta će danas poručiti ljudi sa Golemog mosta. Ne znam!

 Zvao sam Piroćance da podignemo glas, da čuvamo našu ljubav iz prošlosti, našu Nišavu, kej, Sarlah.

 Nisu hteli ili nisu smeli!

 Iako sam narušenog zdravlja, danas ću doći na protest.

 Danas na protest treba da dodju svi da podignu glas da Nišava bude reka, da se zna kada se pravi pirotska struja, da ne ubijaju lepotu Zavojskog jezera.

 Danas na protestu treba da budu i Vladan Vasić i Miloš Colić i svi profesori  prirodnih nauka, da objasne, da kažu kakav se to zločin dogodio i zašto smo izgubili reku!

………………………………………………………

 

Ukoliko  danas ne bude reči o Andjeli i Masheru, o kanalu koji ubija, o Zavojskom jezeru koga su uništili, onda to neće biti protest.

 Biće to skup ljudi koji će bezdušno uzvikivati parole i reklamirati neke svoje političke ambicije, fejsbučarske grupe navodnih boraca protiv zagadjenja i neka nova udruženja koja će na ovakav način kupovati ove kapilarne glasove.

 Idemo, ljudi, na protest. Ne damo Nišavu, Zavojsko jezero, Kej, Sarlah.

Ne zaboravljamo dva života koja su zauvek izgubljena!

..............................................................................

Posle teksta koji sam objavio uoči današnjeg protesta, zvao me Goran Mančić, otac male Andjele.