Očigledno da to nije više samo moja stvar. Nije to zbog neke moje odluke da ne trpim torturu od ljudi koji su zalutali u Radničkom, već zbog toga što sam ovaj narod navikao, a i nije malo! Podsećam, 1. oktobra biće tačno 45 godina kako pratim sport, hajde posebno fudbal. Nije moja stvar zbog toga što je neko u ovom Klubu po ko zna koji put pokazao neznanje, nesposobnost, strah, nesigurnost. A to je opšta stvar, to je problem ovog grada, ljudi koji vole sve naše, a samim tim i Radnički!

Za dugih 45 godina uradio sam oko 2000 radio prenosa utakmica Radničkog (ali i drugih sportova, boks, košarka, rukomet…).

To su prepoznale moje kolege iz Udruženja sportskih novinara Srbije i 2008. godine dobio sam nagradu za životno delo.

Da se razumemo, meni sve ovo više ne treba. Ni ove nagrade, ni bilo kakvi aplauzi. Što sam znao, što sam mogao, uradio sam.

Čast Radivoju i Marku Markoviću, Jordanu Ivanoviću, Anđi, Miletu Stoiljkoviću.

Šta sada!?

Nema dana da me ljudi ne zovu, sreću i ne pitaju... zašto nema tvojih izveštaja, onih na kakve si nas naučio?

Zovu me drugari, prijatelji, bivši igrači Radničkog...

Isto pitanje.

…………………………………………………………………

 Pre neki dan stiglo mi je pismo!

"Kolega moj dragi. Rado sam čitao sve tvoje tekstove o Radničkom. Ne samo izveštaje. I ja sam novinar, dopisnik sportskog lista. Znam dobro Radnički, znam i neke ljude tamo. Radnički više nije ono što je nekada bio. Ti si u svemu u pravu. Ona slika s katancem i lancem me je uznemirila.

Želim ovo da ti kažem.

U redu, razumem te, razočaran si, ali ti si sad učinio dobro samo onima koje kritikuješ.

Radničkom odgovara da ti ćutiš.

Srpskom fudbalu odgovara da ti ćutiš.

Pratio sam prošle sezone sve ono s Dubočicom. Zahvaljujući tebi znala je Srbija.

Sada se sve ponavlja. Sada o tome istine skoro da nema. Samo po neko od fudbalskih radnika prošapuće.

E, nema ga onaj iz Pirota, on je sve pisao…

Razmisli, dobri moj kolega. Bar nešto moraš, moraš zbog nas pravih ljubitelja fudbala da objaviš. Čitam i neprijatno mi je!

Evo jednog primera:

Šaljem ti sliku, možda nisi primetio ili ne znaš.

Dopisnik nije napisao da je Trajal prva dva gola dao iz penala!  A sudio ponovo onaj iz Leskovca.

Pozdrav, dragi druže."

……………………………………………..............................

Odgovorio sam mom M…  ( jabuko sa grane). Odgovorio sam da se osećam užasno, da pak iz nekih drugih razloga ne gledam ni pirotski tv prenos.

 Zovem brata i dobijam detalje.

A, što se tiče penala u Žitorađi, evo, druže, bio si u pravu.

Da sve bude u istom tonu, gledam komet, Jagodina je pobedonosni gol dala Vlasini na kraju utakmice, ponovo iz penala.

…………………….................................................................

Nisam raspoložen, ali kazaću...

To što ćuti dopisnik iz Žitorađe, što ćuti fudbalska Srbija, jasno mi je! Ali, to što Radnički ne sme da kaže reč, da se pita javno: 

 Šta se, ljudi, događa?

Zašto se igra ovaj fudbal?

 Da li mi statiramo?

Zašto se troši novac građana?

Zbog čega ovi momci svakodnevno troše energiju, svoje zdravlje?

Zašto igraju i žive u zabludi?

 Kako li se oseća Goran Lazarević kada dobrom čoveku i treneru ne daju da pobeđuje?

Ne, ljudi, to Radnički neće ili ne sme da pita.

E, dok je tako, dok ova dva – tri čoveka navodno vode ovaj klub, nema fudbala, nema Radničkog i nema izveštaja!

Bruji mi u ušima od poziva sa svih strana kako se svi upiru da zaustave Tanasko Rajić, Balkanski, Bor, Hajduk Veljko, jer se pobogu zna ko sledeće godine ulazi u Srpsku ligu. I tamo se stadion gradi!

I nešto sasvim lično. Da li vi mislite da je meni lako da posle više od šest decenija ne idem na Stadion?

Kako je meni, kada mi Goran Tomić, predsednik Budućnosti iz Popovca šalje komet na 15 minuta pre utakmice Radničkog kako bi znao koji tim će Laza izvesti, ko sudi...

Da od Gorana Tomića na kraju dobijem završni komet. Gde živimo, ljudi?!                                              

 Da završim s malo nade.

Iskreno se nadam da će Vladan Vasić, gradonačelnik, kome, verujem, nije svejedno, da će tamo u januaru pokušati da uredi Klub, pronađe neke druge ljude, postavi sportskog direktora koji će 24 sata, zajedno sa Lazom raditi za Klub. Da će naložiti novim ljudima da vrate onaj duh Radničkog, za koji je i on kao "pirgos" navijao.

Obećavam da ću se istog dana vratiti svom drugom domu, ako me zdravlje služi i nastaviti tamo gde sam stao.

Do tada, dragi moj M... ostajem u svom dobrovoljno izabranom svetu!

............................................................................................

Vraćam se utakmici u Žitorađi. Ako hoćete, pogledajte kako su dosuđeni penali!