Sa Željkom Dimitrovom i Manuelom Stojanovićem, njegovim drugarom i menadžerom, sreo sam se pre više od mesec dana. Željko je tada trenirao sa Radničkim. Kada je ono Manuel doveo svog saradnika, kineskog menadžera, koji je Radničkom donirao opremu, rekli su mi, da je završen posao i da Željko ide u Kinu.

U subotu sam se sreo sa Željkovim bratom. Zamolio sam ga da se Željko javi, nisam imao kontakt,  kako bi se dogovorili o njegovom javljanju.

    Istog dana,  Željko se javio.

    Kakvo prijatno iznenadjenje !Sinoć je stigao mejl. Interesantna priča

Željko Dimitrov <ž…@gmail.com>                              Wed, 7 Sept, 15:40 

Čika Nešo, pozdrav iz Kine.

Dosao sam pre nesto vise od mesec dana, putovao iz Beograda za Shanghai preko Frankfurta.

Pre samog poletenja prosli smo pakao dok smo dobili vizu, doneli milion potvrda i papira, i na nasem i na kineskom jeziku prevedeni i iskreno, jedva smo uspeli.

Proces za dobijanje vize je strasan, ne bih voleo da prolazim opet sve to, haha.

Sta smo sve prosli u Srbiji, nije nista u poredjenju sa tim sta nas je docekalo u Kini.

Na svakom cosku aerodroma smo testirani na koronu, uzimali su nam sve moguce podatke, gde odsedamo? Zasto smo dosli? Koliko ostajemo i sve je to moralo da se prodje na nekoliko razlicitih mesta, strasno.

Nakon toga smo konacno izasli sa Aerodroma i usli u bus koji sve putnike koji dolaze u Kinu vozi u hotele koji su specijalno uredjeni za karantin.

Iste stvari koje sam prosao na aerodromu, prosao sam opet u hotelu prilikom čekiranja, kao i jos nekoliko testova na koronu i merenja temperature. Napokon sam usao u sobu i umoran nakon 30h puta legao da spavam, vec kroz par sati neko mi je zvonio na vrata, i ljudi sa maskama i odelima, kao astronauti usli su u sobu da bi mi uzimali uzorak za pcr test, i izmerili temperaturu...OPET.

U hotelu sam proveo 10 dana, toliko je trajao karantin, i svakodnevno smo imali testiranje na koronu i merenje temperature ujutru i uvece, i uz to smo popunili vise desetina dokumenata koja su iskljicivo bila na kineskom jeziku. Za sve mi je bila potrebma pomoc i u svemu mi je pomogao gospodin Peely Wang, koga ste upoznali relativno skoro kad je donirao Radničkom opremu u saradnji sa Manuelom. Upravo su Manuel i Peely bili spona koja je najzasluznija za moj dolazak ovde i neku vrstu ostvarenja sna. 

Nakon 10 dana, sam konacno bio slobodan i mogao da se neometano krecem po Kini. Odnosno ja sam mislio da ce biti tako... i dalje sam morao na svakom koraku da popunjavam razne formulare, da nosim masku, i da se testiram svakih 48h.

Sreca je bila sto nisam dugo cekao da mi se zavrsi ugovor, potpisao sam i usao u bazu koju kinezi zovu Babl u gradu Dalien. Dlien ima jedan od najboljih, ako ne i najbolji kompleks u celoj Kini, preko 30 terena malih i velikih, vestacka i prirodna trava, preko 10 teretana, sala za zagrevanje, sala za razonodu, sala za sastanke...veliki olimpijski zatvoreni bazen plus dva mala zatvorena bazena jedan sa toplom jedan sa ledenom vodom, i nekoliko sauna. Zaista je uzivanje koristiti sve sto su nam pruzili u Dalienu, steta je jedino bila jer sam ostao samo nekoliko dana tamo, jer je jedan deo sezone zavrsen i menjali smo lokaciju, iz Daliena smo presli u Nanjing u trenutno smo ovde. Ne moze da se poredi sa Dalienom ali i ovde imamo odlicne uslove za koje mozemo samo sanjati u Srbiji. Oni igraju ligu iz 4 dela, 5 ekipa odseda u jednoj bazi odseceni od ostatka sveta, kao kada se ode na pripreme koje traju malo vise od mesec dana, gde imas samo trening, hranu,spavanje i utakmice.

U tom periodu odigras utakmice sa ostalih 4 ekipa i odigras revanse. Nakon toga menjas bazu i nastavljas dalje. Ni jednog trenutka nije dozvoljen izlazak iz baze a svakih 48h radis testiranje, naravno haha. Potpisao sam ugovor do kraja godine, sa ekipom Shenyang Urban FC i vec sam debitovao, ali neslavno, igrao sam nekih 60tak minuta, ali na zalost bez gola, izgubili smo 2 : 0.

Bice bolje, tek se upoznajem sa ekipom i trebace malo vremena za uklapanje i fizicku pripremu. Interesantno je da niko u ekipi ne zna engleski ali je tu prevodilac koji mi pomaze u svemu. Bice to na kraju sve super, verujem da cu pokazati sebe u pravom svetlu.

Za kraj, samo da kazem da mi je izuzetno drago jer sam dobio priliku da probam nesto novo, drugu kulturu, drugu verziju fudbala i siguran sam da ce biti nezaboravno iskustvo. Nadam se da cu se pokazati dovoljno dobro da pamte oni mene kao sto cu ja pamtiti njih :)