Život je postao toliko složen, a ljudi, većina, u mnogim situacijama napeti, često puni nezadovoljstva, srdžbe, čak i mržnje. Za objasniti je ponekada i njihovo ponašanje, jer je većini egzistencija ugrožena.

  Zašto su baš naš Portal, naša fb strana, mesindžer ove Kuće, moj lični broj, viber, mejlovi, baš pritisnuti osećanjima ljudi. Neki se žale, drugi traže podršku, treći vredjaju, četvrti prete.

     Taj galimatijas koji produkuje ovaj izum zvani internet, ali i trenutak u kojem živimo, često dovodi ljude u veoma teška stanja.

      Dobio sam poruku, izvesnog Slobodana Manića, koji me poslao da čuvam kokoške i ovce, tamo gde je on pobegao od života, ne znajući da od zemlje imam nešto malo u saksijama, tamo na stepenicama Ivine, Nikoline i Andrijine kuće.

 No, postoji i gore. O tome ću drugi put.

 Zašto ovaj uvod?

   Juče je na moj mesindžer stigla video poruka. Osoba koja se potpisala kao Milica Mimica, koju ne poznajem, poslala mi je ovaj klip. Pažljivo preslušajte i pročitajte!

*Izvor: YouTube

  Bilo je tokom radnog vremena i ja sam ovaj klip prosledio nekim od prijatelja i mojim novinarima.

 Istog dana, tokom popodneva dok sam spavao, stigao je mejl, poslat u 16.01

Jа не волим" ("Ја не љубљу")Владимир Семенович Висоцки

   Одгледах малопре маленог Украјинца Евгенија Лебедина који је наступао у украјинском Talent shwou "Мали Дивови"пре шест година.Sтиховима легендарног Владимира Висоцког расплакао je публику,  а онда и људе широм света..

Расплакао је и мене по ко зна који пут и сада. 

    А 273 дана уназад од када је почео рат у Украјини плачемо сви баш сви где год да смо на овој плавој планети , најлепшој у целом космосу.

      Бар ја то тако осећам.

     Тим сузама уздрмано моје срце није могло,  а да се не врати својим коренима.Тамо где се родило,  где је одрасло и одакле је привремено отишло.

     Зашто би сузе и бол био разлог за нечији повратак родном граду?

     Па просто…

     У тузи због све опште планетарне неправде према сваком човек,  отворе се сва чула,  све поре људске душе,  људске емпатије, чак и за оне људе за које до тада ниси ни знао.

     Бар ниси био упућен у детаље њиховог живота. Пробуђен и освешћен тим сузама,  одједном чујеш и видиш људе око себе.Ближње и оне мало даље.

     Сазнаш за њихово стrадање, за претрпљене штете и материјалне и душевне.

     За укаљане части ничим изазване. И питаш се ЗАШТО?

   Можда због тога што нису утопљени у гомилу. Можда само због тога што су се заклели да служе Истини,  Истини и само Истини.

    Можда само због тога што нису имуни на страдање и невоље обичног малог човека,  детета или обичног  пса који лута гладан улицама града.

     Можда само због тога што су одабрали онај средњи уски пут којим се ређе иде,  чувајући тако част и људско достојанство свих својих суграђана својих предака и на крају и својих потомака.

      Тим уским путем путем страдања Христовог корача носећи храбро свој Крст на леђима,  доајен пиротског новинарства,  господин Ненад Пауновић.

     Ваш и мој суграђанин.

Овим скромним текстом желим да му пружим чашу свеже бистре  воде да би се освежио оснажио и схватио да није сам...

       Има нас још.. ту смо..са тобом смо..

       Али оно што је најважније , рекао је прота Христивоје Николић освештавајући славски колач Плус Радија на Св.Архангела Михајла 2014.год. Парафразираћу:

      "Ви сте Заробљеници Истине и поштоваоци  Истине и Правде.Ви сте се заклели Истини када сте отворили ову медијску кућу овај радио.Ви корачате Господњим путем и нико вам ништа не може!

Ви сте упознали Истину и истина вас је ослободила.

А то је врхунска слобода која треба да буде избор сваког човека.

      Ваш избор Ненаде је јасан и јаван.Тако живите и радите.

Нама осталима остаје да се изјаснимо и да се определимо.

     Што пре док још имамо времена.

      Моје сузе су се преобразиле у осмех, а осмех у радост.

Пирот мој родни град и неки дивни људи у њему. Oдабрани и посебни.

ММ

………………………………………………………………………………………………………………………….

   Kao na svako pismo, odgovorio sam!

    Poštovana Milice (MM)

   Pregledao sam nastup ovog čarobnog deteta. Hvala Vam najpre na tome, a potom, na pismu koje me nije ostavilo ravnodušnim.  Iskreno, u ovom moru različitih poruka, (ne) raspoloženja, Vaše odvajam medju one koje čuvam, jer mi  vraćaju ono malo snage što je ostalo.

   Poslali ste mi i pesmu poznatog poete Vladimira Visockog, autora tekstova koje mali Evgenij izgovara. Oseća se u načinu kako je otpevao, ta doza bunta i neraspoloženja. Nadam se da se nećete ljutiti što ću je postaviti. Treba da se čuje.

*Izvor: YouTube

     I za kraj, pronašao sam nešto širi tekst ove pesme izgovoren na našem jeziku.

    Poštovana, otvorili ste Vašim pismom neke životne karaktere sa one strane koja je potisnuta.

   ISTINA!

     Neka ovo bude još jedan glasan uzvik, poziv ljudima da se probudimo, istrgnemo iz kandži svakodnevnih pojava i pokušamo, kako je naš umni patrijarh govorio:

 Da budemi ljudi!

  Čuvajte zdravlje i nastavite borbu. Nadam se da će nas svakim danom biti sve više.

Nas, zatočenika istine!