Ne bih naravno, da bilo šta vezujem za svoje ime i sve moje koji žive i rade u ovoj Kući , "staroj" još malo 17 godina. Uvek sam nastojao da budemo samo svoji, da budemo dobar primer u svemu. 

  Smatrali smo da idemo jedinim mogućim putem, to naravno znači da nam istina bude vodilja, profesionalan odnos i poštovanje ljudi stub, osnova na kojoj ćemo napred.

  Dakle, sve ovo što se dogadja meni, sve ovo što trpe osobe koje svakog jutra s mnogo elana dolaze na posao, može, daleko bilo, jednog dana da se dogodi i drugima.

  Glas koji često podižemo, sve ove tužbe koje stižu, sve poruke, slobodno ću upotrebiti grub izraz – progon, jesu samo jedno – napad na slobodnu misao, na demokratske vrednosti.

    Zamoliću vas da , još jednom, ne vidite ovde moje ime i prezime. Ma totalno sam nebitan, niti će to nešto u bilo kom smislu  promeniti u meni, samo pratite tragove novca kako se kaže, pratite poruke, saznajte za pritisak koji trpimo, za brojne zabrane nekim direktorima da sa nama ne mogu, ne smeju, da saradjuju. Čitajte o tome kako žena zapošljava muža, kum – kumu, muž ženu, otac – sina, a mi to javno kažemo i biće vam jasno. Valjda će shvatiti jednog dana da ima i drugih, možda sposobnijih ljudi. Za šta služe obrazi. Da pocrvene ili da im obućar namesti djonove!

    Da se razumemo i to je moguće, ali ne brate ovako drsko. Javno. Bilo bi me sramota da prodjem gradom i od ljudi okolo udjem u te direktorske fotelje...

 Obećavam, jednog dana, bliži se, posle svega što se dogadja,otvoriću dušu do kraja!

 Znaju oni koliko se toga nataložilo u meni, znaju da bi se ta moja duša toliko razlila, da bi se mnogi utopili u njoj za vjek i vjekov!

 Molim ih da malo stanu, da se pogledaju u "zrcalo" i kažu makar sebi, ajde ljudi da se malo promenimo!

   Bog sve vidi !

    Moja pokojna baba Ljubica je govorila: rezil k!

 Nisam mogao drugačije. Želeo sam kratku najavu, ovog pisma koje sam juče dobio mejlom. Uznemiren poslao sam ga i na NJEGOVU adresu, ali neka. Blokirao je sve kontakte sa mnom, valjda nije i mejl. Ako jeste, neka mu je, ako nije, neka je i to!

 Ovog čoveka ne znam ! Ni ko je, ni odakle je !

 Imao je hrabrosti. Gledam na našem fejsbuku nema komentara na neke tekstove. Neću da komentarišem. Ili ljudi ne smeju, ili zaborave na sve ono što je ova Redakcija, ne ja, činila za dobro ovog naroda.

 Evo pisma !  Uznemirio me Siniša juče i rekao bih uneo novu energiju. Još samo vučjaka da pronadjem, da imam s kim da bežim od sebe, da šetam i ćutim, da dišem duboko !!

………………………….........................................................

Podrška!

Siniša.. s.....@p....me        Wed, 29 Mar, 14:20

Dobar dan, gospodine Paunoviću.

   Pratim Vaš Portal od osnivanja, sigurno bar jedan sat dnevno iskoristim da pročitam šta ste objavili jer stalno ima dobrih tekstova, naročito "Boldirani kurziv" i tekstovi gde se Vi bavite problemima sugrađana naših.

   Pošto sam stalni čitalac, znam i sve Vaše tekstove, teme, probleme sa kojima se susrećete. I verujte mi, osećam se užasno kada vidim šta Vam sve rade! Sve ove tužbe protiv Vas lično, sva ta prozivanja od strane gradskih čelnika u intervjuima, sva ta patološka mržnja njihova prema istini, prema objektivnosti... Sve to dokazuje da radite pravu stvar! 

    Znam da Vam je teško, znam da podrška preko poruka ne znači mnogo, znam da ste pod stresom svakodnevno... Ali verujte mi, Vi nama značite!

    Vi, Nenade, značite nama pravim Piroćancima, Vi objavljujete ono o čemu mi šapućemo, Vi se drznete da ovu učmalu žabokrečinu promešate i date nekakvu nadu nama običnim građanima da nada postoji, da nisu sve vlastodršci i kumovi, da nisu sve predsednici klubova, da nisu najbitniji preletači i političke prostitutke kojima nas obasipaju lokalne televizije i taj drugi portal čiji je nezvanični urednik gospodin ...

  Molim Vas Nenade, kao brata iako Vas nikada nisam upoznao - dajte broj tekućeg računa za donacije. Ne da pomognemo lično Vama, nego da pomognemo da istina i dalje živi u Pirotu, da novinarstvo živi, da Pirot živi!

  Ako se svi priklone onome što je neko naredio da se mora zvati istinom, nema sreće ni ljudima ni našem Pirotu. A sve je očiglednije da se upravo na tome radi, da se uguši svaka pomisao da sme da postoji različito mišljenje. 

  Živim i radim u NAŠEM Pirotu skoro 50 godina i ne želim, ne smem i ne mogu da dozvolim da ga indijanci iz okolnih sela koji su uzjahali konja zvanog Vlast pretvore u te njihove ruralne krajeve. Poštovanje za sela Ržana, Sopot, Cerova i ostala ali to su sela a Pirot je GRAD i mi ga moramo čuvati! Mi, Piroćanci! I ja Vas molim gospodine Nenade, istrajte u toj borbi, budite tu za nas i uz nas, pomognite nam da se ujedinimo i da Pirot koji znamo i volimo ostavimo našoj deci a ne udvoričku kasabu koju žele da podignu na temeljima svojih kompleksa i praziluka koji ne da viri nego se vuče kilometrima iza NJIH.

Želim Vam dobro zdravlje i svu sreću, Vama i Vašoj porodici jer Vi to apsolutno zaslužujete,

Siniša

............................................................................................

Poštovani Siniša!

Hvala Vam.

Vaše pismo mi znači toliko mnogo, kao kap vode, osmeh, snaga, energija...

Oprostite, ali ne bih bio ja ako bih primio novac .

Ovo sto ste napisali ima nemerljivu vrednost.

Jeste da smo u veoma složenoj situaciji u koju su nas organizovano i smišljeno uveli  ON i njegova produžena ruka . "Besnih pasa" kako kaže pesnik, sve više.  

Hvala Vam za svaku reč. Posebno sam srećan jer ste pisali upravo VI, Čovek ( veliko Č, koga ne poznajem!)

Moje veliko poštovanje!

Vaš Neša Paun

*Naslovna fotografija Nikola Spasić