PONOVO NA LICU MESTA! Tragedija kod Sopotske petlje! Dan i godina posle! A životi, a porodice, a beskrajna tuga?!

26. decembar 2023. 13:18 Gradska hronika Pirot Plus Online

Uvek postoji moralna obaveza u čoveku, a još ako je hroničar, ako svoj rad ostavlja generacijama, da pamte događaje, izgubljene živote ljudi. Da sačuva sećanja i podseća da se, kako kažu ljudi "više nikada ne dogodi".

Sinoć sam upravo zbog svega rečenog bio na mestu gde se dogodila železnička nesreća kakve nije bilo u našem kraju.

SOPOTSKI HAN! Na licu mesta, godinu dana posle!

Na današnji dan, pre godinu dana, negde posle 9 sati sa mojim prijateljem Miletom, krenuo sam... 

Osećao sam upravo to. Nešto u grudima, u profesionalnom nervu, instinktu, da moram tamo da odem i ljudima pokažem šta se to upravo dogodilo.

Tumačenja zlih mogu da budu različita. Moje je jedino moguće i ja sam lično svojim bićem odgovarao za to. 

Smatrao sam, takođe, da je godinu dana posle, bila moja moralna nadgradnja da ponovo budem tamo.

Mile je išao napred svojim kolima. "Žućko" i ja za njim.

Teren ispod nadvožnjaka se promenio. Radi se pruga. Pronašli smo mesto gde je ležalo beživotno telo.

EKSKLUZIVNO! Naš reporter na licu mesta, pronašao još jednu mrtvu osobu. Na Koridoru 10 i kraj puta havarisane automobile. Šleperi stoje, lokomotiva još uvek radi!

  Onuru, Tarikovom sinu, sa kojim sam prošle godine razmenio mnogo poruka, napisao sam da ću danas ići tamo gde je otac premuo i da ćemo upaliti sveće. Moj drug i ja smo ispunili obećanje.

POST FESTUM! Istražujemo! Kako su život izgubili naš sugrađanin J.B. i turski vozač Tarik Pehlivan?! Onur, Tarikov sin, želi detalje. Javite se, ukoliko nešto znate!

Nastavio sam, prešao preko pruge i kao prošle godine krenuo ka mestu gde se dogodila nesreća...

Setio sam se, u povratku, 7. januara kada smo dečko koji je snimao dronom i ja privredeni i držani 4 sata u Policiji.

Završili smo u Policiji

Video sam to mesto odakle me poveo i odveo do parkinga gde je momak snimao dronom za naš Portal. Odatle smo privedeni u Policiju.

Vraćam se Tariku Pehlivanu. Zastao sam na mostu. Kako li se ovaj čovek koji se gušio u magli i mraku, našao dole ispod nadvožnjaka? Onur, njegov sin, rekao mi je da je dobio rezultat obdukcije. Izveštaj o rezultatima istrage - nikada.

Dileme iste kao sinoć, kao prošle godine kada su cisterne iskliznule, curio amonijak, dva čoveka preminula na desetine u panici, jauku tražili spas.

 Nedužni!

Ponoviću, moja ljudska i profesionalna obaveza bila je i ostaće tako, DA SE NE ZABORAVI!

 Ne samo to. Da se utvrde krivci, da javnost sazna razloge akcidenta (kako ga surovo zovu), da zna uzrok smrti turskog vozača. Naš preminuli čovek BJ, koji je zvao narod iz obližnjih kuća da beži, preminuo je na putu do Bolnice.

Uzrok smrti za njega i Tarika - otrovani su amonijakom!

 I...

 Da li ništa više!?

 A životi, a porodice, a beskrajna tuga?