Naš saradnik Nikola Spasić i njegovi drugari, ljubitelji prirode, postali su pravi "tragači" neobičnog, lepog, jedinstvenog, na prostorima Stare planine. Svakog petka, to je lepa tradicija, kreću nekim drugim stazama u želji da otkriju nove čari netaknute prirode.

Nikola se zagonetno ponašao kada je stigao sa Stare planine. Mrak uveliko. Slike s aparata poslao nam je na mejl uz objašnjenje da je padao mrak kada su većunu fotografija napravili.

Kada sam "prelistao" mejl imao sam šta da vidim.

Novinarska radoznalost, ali i obaveza prema svemu našem pirotskom, povela me u "srce Stare planine". Dok sam, krivudavim asfaltnim putem žurio ka "Velikoj Lukanji" setio sam se priče o sudbini meštana sela Zavoj, Male i Velike Lukanje.

Februara 1963. godine desila se nezapamćena prirodna katastrofa. Usled obilnih padavina i naglog otapanja snega na Staroj planini došlo je do stvaranja klizišta. Klizište je preprečilo tok reke i stvorilo prirodnu branu visoku preko 40 metara. Nivo vode ubrzo je počeo da raste, a novonastalo jezero se sve brže širilo ka mestu Zavoj. Noseći sve što su mogli poneti sa sobom, ljudi iz Zavoja panično su krenuli da beže u okolna brda spašavajući sebe i stoku, kad već nisu mogli svoje kuće. Sa brda su gledali svoje selo koje nestaje pod vodom. Vojska JNA je čamcima odvozila one meštane koji su do poslednjeg trenutka ostali u svojim domovima. Selo Zavoj sa svojih preko 160 kuća ubrzo je potonulo. Desetak dana posle Zavoja, voda je potopila i sela Mala i Velika Lukanja.

Nisam često išao na ovu stranu. Put je uređen, asfaltiran sve do Belskog mosta. Čuvenog Belskog mosta. Pamti istoriju sela, svedoči ovih dana o "povratku" Velike Lukanje.

Nastavio sam uzbrdo. Krivudavi put vodi do raskrsnice za Belu, potom stotinak metara tucanika i sve do Gostuše. Pogled na Zavojsko jezero ukazao se veoma brzo. Prbližavao sam se odmaralištu Vodovoda. Nekada je tu bila nova škola koja je ostala jedina uspomena.

U jednoj od onih baš manjih vikendica, imao sam sreće, video sam dvojicu mojih poznanika, strasnih ribolovaca. Sa njima sam krenuo ka "selu".

Adam, kao ribolovac, nerado je pričao o svemu što se dogodilo. Ogorčen je! Nešto slično kada se jezero skoro ispraznilo dogodilo se krajem devedesetih.

Đorđe, poznati pirotski ribolovac, znam se sa njim "sto godina", krenuo je sa mnom u "selo"! Opomenuo me na mulj, blato: "Samo gazi po kamenim pločama!" - savetovao me. Niz strme stepenice "ušli smo u selo"! Tamo u zalivu desno, ulovu su se nadali neki ribari. "Nisu odavde!" - reče Đorđe.

Đoka je žurio da pripremi mamce. "Krećem!" - reče. "Neka bude "bistro"!" - viknuh. Ne znam da li me čuo. Nastavio sam dalje. "Kamen na kamen". Uh, ponekad i u mulj i u blato... Patike su bile "zrele" za "dubinsko pranje"! Slike su me podsećale čas na filmove snimljene "na drugoj planeti", čas na neko antičko doba, ali, moram da kažem, i na jezive scene iz filmova strave i užasa. Gde nisam mogao da prođem, bacao sam kamene ploče i pravio "veštačku stazu".

Krenuo sam nazad. "Dočepao" sam se onog dela "sela" gde se tlo osušilo. Bilo je lakše da se hoda. Konačno!

Uzanim stepenicama koje je priroda ronila, peo sam se do bivše škole, odmarališta Vodovoda. Poslednji pogledi! Posebno raspoloženje u meni... Obaveza da već u ponedeljak tražim odgovore. Mada, sve mogu da pretpostavim. Godinama se tako objašnjava. Ostaviću to za kraj! Poslednji kadrovi koji samo mogu da pokažu sta se dogodilo s jezerom, prirodom, živim svetom...

Kada sam došao do auta, iz lepo uređene vikendice zvali su me neki ljudi. Domaćin Dragoslav Manić, posle jedne domaće i salatice, uveo me u dnevnu sobu da mi pokaže slike. Pozdravio sam se njegovom brojnom rodbinom, stigli su iz Španije, Kanade...

Nisam žurio kada sam krenuo put grada. Bio sam umoran. Znoj sa čela, noge drhte trebalo je proći "selom", popeti se do asfaltnog puta. Ajde to, ono što se u meni događalo bilo je mnogo gore.

Moram da kažem da nam je "Pirot komanda", tako to zovu HE Pirot, udogovoru sa direktorom Ljubomirom Stojanovićem, svakog dana, zbog kupača na Nišavi slala izveštaj kada će raditi. Počelo je to negde od 16. avgusta.

HE Pirot je, inače "ušao u mašinu" EPS- a neki dan ranije. U svakom satu skoro uvelko po 80 megavati. Počinjalo se obično u sedam ujutru sve do ponoći. Takav je nalog ljudima stizao. EPS, tamo daleko u Beogradu, nije video Zavojsko jezero, video je samo – struju! Računajte svakog dana 17 sati puta 80 megavata, puta dvadesetak dana. To su megavati struje. Možda neki manje, nije tako bitno! A koliko vode? Biološki minimum valjda nije još ugrožen, smatraju "oni gore"! Dobro jes! Ali, mi videsmo podrume, neko našao čoveku zdravstvenu knjižicu, videsmo ograde, opanke, dečiju patiku, ostatke šljivara, kaldrmu, dvorišta...

Sve to videsmo bez ičijeg glasa. Samo vetar, mulj, kamen i voda. I tišina koja me ubijala dok sam se "razbijen" vraćao u grad.

Nisam imao snage da svratim u "Malu Lukanju" na Buljarice... Svašta bi se i tamo videlo . I ovo mi je bilo previše.

Obećavam da ću već u ponedeljak pitati i Vladana Vasića i Ljubomira Stojanovića, ali i pokušati da čujem nekoga iz EPS-a.

Vasić je, kao gradonačelnik, kada sam mu u povratku poslao potresne slike, reagovao... Stojanovića nisam čuo. Mada, čovek radi onako kako mu "neko gore koji zna sve" naredio...

Tako to obično biva, dragi ljudi...

Dok ovo radim, odzvanjaju mi reči Dragoslava Manića, da su sestre sa decom otišle do "sela" da posle toliko decenija vide stepenice, kućni prag!

__________________________________________________________

Hidroelektrana „Pirot” je locirana na teritoriji jugoistočne Srbije, između Pirota i bugarske granice i koristi vode Visočke reke na profilu brane „Zavoj”.
Akumulacija „Zavoj” nastala je prirodnim putem. Veliko klizište, 25.02.1963. zatvorilo je dolinu Visočice, pretvorivši je u jezero. Na dnu jezera ostalo je selo Zavoj, a prirodna brana iskorišćena je da se uz nju izgradi veštačka brana u koju je ugrađeno 1,5 miliona kubika kamena, gline i filterskog materijala. Akumulacija Zavoj dugačka je 17km, prostire se na 550 hektara, sa najvišom kotom od 616mnm, i sadrži oko 170 miliona kubika vode.
Kamen temeljac HE „Pirot“ položen je 08.09.1977. , a radovi na izgradnji su počeli 1983. godine, dok je prvi agregat pušten u rad 1990. godine.
To je akumulaciona elektrana derivacionog tipa sa tunelom i cevovodom pod pritiskom i akumulacijom za godišnje izravnanje.
Sama akumulacija je višenamenska. Njene vode se koriste za:

• proizvodnju električne energije


• prihvatanje poplavnog talasa


• snabdevanje vodom


• sprečavanje nanosa


• oplemenjavanje malih voda

____________________________________________________________________

Tekst

Montaža