Danas ću se vratiti na intervju sa gradonačelnikom Vladanom Vasićem. Trajao je dugo i sigurno, da su sve preslušali samo oni kojima je svaki detalj interesantan.

Vladan Vasić je odličan sagovornik, ako umete sa njim da razgovarate! Narod kaže “drži u glavi”! Odgovorio na stotinu dilema, rekao na stotine vesti, izrekao svoje ocene.

Smatrao sam da je to važno za grad i da treba da se čuje, kako mi to kažemo.

Neću da kažem da nisam zadovoljan razgovorom. Ali, smatram, iako je na hiljade ljudi pregledalo Presing, po delovima, da neke detalje, treba izdvojiti i potencirati.

Ovo govorim iz ličnog iskustva, jer bi mene, kao običnog građanina interesovalo mnogo toga što ne znam, a što je Vladan Vasić rekao u Presingu.

Komentara je bilo različitih. Dobio sam uvrede na prost način, da sam njegov, da sam išao na poklonjenje itd.

Ljudi koji su bliski sa mnom i koji me poznaju, znaju koliko se vremena pripremam, koliko pitanja stigne, koliko mi takvi razgovori znače.

Nisam od onih novinara koji postavljaju pitanja. Moj način rada je da sa sagovornikom RAZGOVARAM. Da saznam njegova razmišljanja, da od njega izvučem neke ocene o nekim pitanjima, za koje smatram da mogu da budu veoma interesantne i da se možda u svemu, ne slažim sa njim.

Nemam dilemu! A zašto bih se ja u svemu slagao sa Vladanom Vasićem, ili, zašto se ne bih “neslagao” u detaljima za koje je potpuno u pravu.

Nemam problem!

Dakle, išao sam otvorenim gardom, da razgovoaram o svemu o čemu bi i vi razgovarali da ste u prilici.

Za danas izdvajam dva dela iz razgovora. Uvek su aktuelni!

Prvi je, da li ima dobre saradnike, da li za sve sam donosi odluke i da li je istina da neki saradnici samo figuriraju?! To uostalom mnogi pričaju po gradu

Zamislite, sa Vladanom Vasićem se u razgovoru nisam složio ni sa Baštom starog doma Armije gde su “iz nebuha” sletela dva objekta. Najpre ona “staklena tvrđava” Istorijskog arhiva, a potom ona bina, koju je neki arhitekta izgleda zatvorenih očiju stavio tu pored ograde. Da se čovek uplaši. Ajde kada krene, da vidimo kako će ko da reaguje.

Sa Vladanom Vasićem se ne slažem o tzv. nadgradnji.

Smatram da Pirot gubi dušu, da niču kamene i staklene tvrđave, da česme propadaju, da je Guševica  tužna, da je Tija Bara, sve samo ne ono što bi mogla da bude. Stari deo grada,  koji će mirisati na ćevapčiće, mekike, pečeni kukuruz kada mu je vreme, kestenje… Ušuškan u detalje prošlosti, sa onom baštom koje više nema. Starom kafanom sa leve strane iza Guševice, odakle bi se uz gitare čule one pesme "Što se bore misli moje..”, “Ruzmarine moj zeleni”, a ispred sedeli stari  

Bilo bi dobro da pijaca bude uređena na starinski način, da fasade na prodavnicama liče na onih nekoliko gde su bili kovači, tu desno prema Tigrovom naselju.

Srce me boli za Sarlah. Za ploču, za Urošev atelje. Slomljene klupe, da! Ali postavite svetiljke. Ta ploča, najlon bašta mogle bi da rade od aprila do septembra. Dobro, Kale se uređuje, bravo, a naše brdo u centru grada! Staro kupatilo za šta služi, ona česma pored Bistrice…

Evo i te dileme sam stavio na sto pred gradonačelnikom.

……………………………………………………………………

Treća tema o kojoj se nisam složio sa Vladanom Vasićem je odnos prema sportu. Ne, nisam tu stavljao u prvi plan neke klubove, naprotiv, smatram da nemamo sistem. Da nemamo politiku, jer u Gradskoj upravi nemamo Odeljenje za sport i omladinu!!! Da nam je dece sve manje, a da objekti niču na sve strane (bravo)!

Četvrta tema su  kultura i prosveta. Direktori koji zapošljavaju svoje sinove, Pirotsko leto koje se organizuje u istom šablonu  kako je počelo i uvek počinje istorijskim programom “Amateri svome gradu”. Na primer, promenite bar naslov! Kako se samo radovao Miloš Colić, nesvestan da je rekao sve ono što godinama slušamo !!!

Itd.Itd

No pustiću to ponovo za neki dan. I još dosta toga.

Da vas razuverim, ili podstaknem da komentarišete. Slobodno. Nemam razloga da aplaudiram kada ne treba, niti da ćutim kada je nešto dobro! Imam pravo na svoje stavove, jer su me iskustvo i decenije života naučile tome. I sve vreme živeo sam na pirotskoj kaldrmi, kocki i asfaltu i sve mi je, bilo vam pravo ili ne, potpuno jasno!

Sve po savesti i obrazu!