Danas je Sveta Petka, slava koja je jedna od značajnijih u Srba.

Ovu slavu, koja je i njihova, večeras su proslavili i članovi i simpatizeri Povereništva Srpske napredne stranke u Pirotu.

Posle dočeka gostiju, usledio je svečarski deo obreda sečenja slavskog kolača. Čin svečanog sečenja slavskog kolača obavio je otac Miljan Panić iz Pazarske crkve . Bratislav Ćirić je novi kolačar , koji je kolačarstvo preuzeo od Milana Jovanovića.

Milan Jovanović, poverenik Gradskog odbora SNS-a čestitajući svima koji slave, rekao da je u prethodnih godinu dana stranka dodatno ojačala. Ovih dana proslavljena je i desetogodišnjica postojanja stranke, sa centralnom manifestacijom u Kraljevu.

Imamo izuzetnu saradnju sa Vladom Srbije i svim ministarstvima, posebno sa Kancelarijom za javna ulaganja. Nadam se da će se dobra saradnja nastaviti i u narednom periodu, rekao je Jovanović

Srpska pravoslavna crkva praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve, Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima.

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.

Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.

Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.

Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine, po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.

Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.

Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.

Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.