Februarski uvodnik Maje Rakovic

13.februar Svetski dan radija! Danas je veliki dan za sve nas, danas u svetu sve radio stanice proslavljaju svoj dan, ali ovo je i trenutak kada svi naši slušaoci slave zajedno s nama, jer zna se – radio je najbolji prijatelj.

DRAGI MOJI, SREĆAN VAM SVETSKI DAN RADIJA!!!

Naš radio, naša najveća ljubav, naš posao na koji svakog jutra dolazimo s velikim osmehom na licu, naš radio koji je u srcima svih slušalaca, naš radio pun divne muzike, lepih priča, vesti, naš radio pun radosti i onog divnog osećaja prisnosti sa svim našim slušaocima.

I ove godine podsećamo sve vas da je radio ne samo najbolji prijatelj svakog slušaoca, već i medij koji šalje najbolje slike, koji nikome ne smeta i koji je uz pomoć Interneta i mogućnosti da se čuje apsolutno svuda ponovo NA CRVENOM TEPIHU!

Srećno, dragi moji, radujte se i uživajte u svakom trenutku uz svoju omiljenu radio stanicu!

***************************************************

Nino Brajović: Novinarstvo nije samo profesija, novinarstvo je i misija

Državni sekretar za informisanje Nino Brajović u intervjuu za RAB SRBIJA najavio je da će sutra, 14. februara, biti raspisano pet republičkih konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja.

1. U februaru nas očekuje raspisivanje republičkih konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja, koliko novca će Ministarstvo izdvojiti i da li očekujete probleme s obzirom na to da je prošle godine bilo sukoba na relaciji ministar - članovi komisije za ocenjivanje projekata? Gde problema može biti, kako ih prevazići?

- Raspisaćemo ukupno sedam javnih poziva za koje su opredeljena 263 miliona dinara. Pet konkursa ćemo objaviti sutra 14. februara. Jedan konkurs je za radio, štampane, on lajn medije, produkcije i novinske agencije, drugi za medijski sadržaj namenjen televizijama, sledi javni poziv za elektronske medije na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji, četvrti je za Srbe u regionu, a peti za organizovanje stručnih skupova u cilju unapređivanja profesionalnih standarda. U ovom mesecu Ministarstvo kulture i informisanja raspisaće i konkurse za medijske sadržaje na jezicima nacionalnih manjina i za osobe sa invaliditetom.

Komisije moraju da budu samostalne u radu. Želimo da nam novinarske i medijske organizacije predlože stručne članove komisija, a na javni poziv ravnopravno mogu da se jave i nezavisni medijski eksperti. Učinićemo sve da izborom članova komisija obezbedimo ravnomernu zastupljenost novinarskih i medijskih organizacija koje postoje najmanje tri godine. Prigovore da su pojedini članovi komisija do sada bili u sukobu interesa smatramo opravdanim i tom problemu ćemo posvetiti posebnu pažnju.

2. Kada je reč o lokalnim medijskim konkursima prošle godine je najveći problem bio taj što pojedine lokalne samouprave ili nisu raspisale konkurse ili su izdvojile malo novca za medije. Kako ove godine prevazići te probleme?

- Nažalost, tu su nam, za sada, vezane ruke. Zakon o javnom informisanju i medijima ne propisuje obavezno raspisivanje konkursa, niti minimalan iznos novca koji za te namene treba da bude izdvojen. Ministarstvo kulture i informisanja zato će u najkraćem roku pripremiti izmene Zakona kako bi ubuduće i lokalne samouprave redovno, i to početkom godine, bile obavezne da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja. Sistem projektnog sufinansiranja medija traži i izmene koje bi, posebno kada je reč o lokalnim samoupravama, garantovale da u komisijama za dodelu novca zaista budu predstavnici reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja.

3. Kako ocenjujete medijsku scenu u Srbiji dve godine nakon sprovedene privatizacije medija?

- Medijska scena je u svakom pogledu osiromašena. Lokalni mediji nikada nisu bili u gorem ekonomskom položaju. Lokalne samouprave su povlačeći se iz vlasništva u medijima uskratile najmanje polovinu novca koji su, dok su bile vlasnici, ulagale u medije. Tako se proširio teren za autocenzuru, tabloidizaciju, zavisnost od centara finansijske i političke moći.

4. Najavili ste donošenje nove medijske strategije, pa u čemu će se razlikovati od postojeće?

- Nova medijska strategija prvo mora da sadrži analizu ostvarenja prethodne strategije. Iz te analize jasno će se prepoznati potrebe za promenom medijskih zakona i prioriteti. Na primer, u prethodnoj strategiji precizno su popisane mere koje je trebalo preduzeti za pomoć štampanim medijima. Nažalost, ništa od toga nije ostvareno pa će smanjenje PDV-a za štampane medije biti prioritet nove medijske strategije. Prethodna medijska strategija nije bila dovoljno posvećena digitalnim medijima, zaštiti konkurencije, kontroli državne pomoći. Moramo se izboriti da za medije ne važi pravilo o državnoj pomoći de minimis, odnosno ograničenje po kojem mediji za tri godine zaredom na svim konkursima (republički, pokrajinski, lokalni) za projektno sufinansiranje ne mogu da dobiju više od 23 miliona dinara. To ograničenje za sada ne važi jedino za medijski sadržaj namenjen televizijama. Ne vidim razlog da radio, štampani i on lajn mediji imaju to ograničenje.

5. Koji je najveći problem medija, a koji novinara u Srbiji i kako ga rešiti?

- Najveći problem medija su siromaštvo i nedostatak kredibiliteta, a novinara ravnodušnost. Novinarstvo nije samo profesija, novinarstvo je i misija. Posao novinara je da se bori protiv zla i nepravde i kada mu je najteže. Novac, stručnost i hrabrost danas najviše nedostaju novinarskoj profesiji. Verujem da će hrabrost i stručnost vratiti i novac u novinarstvo.

6. Televizija, radio, portal ili društvena mreža? Kako se najčešće informišete i zašto?

- Za televiziju i novine, osim vikendom, vremena nemam. Društvene mreže me ne privlače. Preostaju portali i radio. Iskoristiću ovu priliku da vam poželim srećan Svetski dan radija.

Marina Dimitrić, urednik sajta RAB SRBIJA

**************************************************

Radio uzvraća udarac

Radio kao platforma za oglašavanje ne samo da je povećao svoj udeo u marketinškom kolaču, nego polako ponovo doživljava svoj procvat.

Po najnovijim svetskim istraživanjima radio još uvek može da dopre do najvećeg dela potrošača. Svakako, radio pokriva veći deo potrošača od interneta i štampanih medija. A brojke govore same za sebe: zahvaljujući stalnom rastu slušanosti za nedelju dana je putem radija moguće dopreti i do 95% odraslih stanovnika (u okviru izabrane ciljne grupe). Da ne spomijemo i činjenicu da svaki drugi odrasli stanovnik upravo preko radija dobija prvu informaciju o promenama o svetu koje utiču na njegov život.

Jedno drugo istraživanje je vršeno na osnovu uključivanja 57 reklamnih agencija i 56 stručnjaka iz oblasti marketinga širom sveta. U istraživanje je uključeno i tržište Srbijie. Zanimljivo je da su na pitanje “kojim medijem možete doći do najvećeg dela potrošača” stručnjaci i agencije radio stavili tek na treće mesto, dok su rezultati istraživanja pokazali da je istina da je radio na prvom mestu. Činjenica je da preko radija za nadelju dana možete doći do 95% odraslog stanovištva u okviru izabrane ciljne grupe (njihova procena je bila 50-60%). Na dnevnom nivou možete doći do čak 75%.

Takođe istraživanje ruši mit o tome da ciljna grupa od 18-39 godina ne može da se pokrije radijom: činjenica je, da u prosečnom danu možete pokriti 70% mladih, a na nedeljnom nivou čak 93,5%.

Agencije su procenile da je prosečna dnevna slušanost radija između 70 i 90 minuta. A stvarna vrednost je 208 minuta. Malo njih zna da je slušanost radija u zadnje 2 godine povećana 10%.

Ljudi najčešće preko radio prijemnika čuju za najnovije vesti. Kao što je već navedeno, u poslednje 2 godine beležimo stalan porast slušalaca, kako nam saopštavaju iz TNS Hoffmann-Mediameter konzorciuma. Istraživanje je sprovedeno krajem prošle godine u nekoliko država Evrope.

U ovom istraživanju ispitanicima je postavljeno pitanje kada i iz kojih izvora se obaveštavaju o najnovijim vestima na dnevnom nivou. Na pitanje kada - 54% je odgovorilo ujutru, odmah po ustajanju iz kreveta, kod kuće; 12% ujutru, na putu do posla ili škole; 12% u toku prepodneva; a 11% tokom večeri saznaje sveže vesti taj dan. Ako posmatramo izvor vesti, najviše njih prvo čuju vesti putem radio prijemnika - 48%, 28% putem televizije, 16% putem interneta a tek 7% iz štampanih medija.

Radio, kao medij je usko povezan sa društvenim mrežama. Tokom 2016. godine, svaki deseti ispitanik je pratio fan page nekog radija, od aktivnih korisnika facebook-a, svaki 5 aktivno prati fun page svoje omiljene radio stanice. Od njih skoro 40% često “lajkuje” podeljeni sadržaj, fotografije, šestina njih podeli ili preporuči post, a jedna desetina često komentariše postove svoje omiljene radio stanice.

Pomoću TouchPoints6 Hub aplikacije, koju koristi IPA za “merenje” medija, kao i za medijsko planiranje, dobijene su zanimljive informacije koliko se brzo menja medijsko tržište u današnje vreme.

Kod odraslih osoba su osetno promenjene navike u konzumiranju medijskih sadržaja, ali kod milenijalaca, ta promena je drastična, kako prenosi portal Mediatel Newsline. Evo nekoliko podataka o tome:

• Sve više konzumiramo medijske sadržaje paralelno, tj. koristimo dva medijska uređaja u isto vreme (npr. dok pretražujemo internet, slušamo radio, gledamo TV, a istovrememo koristimo i pametni telefon). Čak 87% odraslog stanovništva to čini barem jedanput nedeljno, što čini povećanje od 5% u odnosu na 2013. godinu. Vreme korišćenje dva medijska uređaja paralelno beleži povećanje od 8%.


• 63% odraslih koristi društvene medije jednom ili više puta nedeljno. 2011. godine ovaj procenat je iznosio 44%. Kod milenijalaca ovaj postotak je porastao sa 74% na 86%.


• Milenijalci provode otprilike isto vreme na društvenim mrežama, koliko i u kontaktu sa tradicionalnim medijima (TV, radio, outdoor)


• Još uvek je Facebook najdominantnija društvena mreža. 58% odraslih koristi ga jednom ili više puta nedeljno, dok je kod milenijalaca taj postotak 82%. U top 5 najkorišćenijih mreža su još WhatsApp, Twitter, Instagram i Snapchat.


• U kategorji “video on demand” dominantni su Youtube i Netflix. 17% odraslih osoba jednom ili više puta koristi Youtube prosečno 29 minuta (milenijalci 34% i to 34 minuta), A Netflix je dostigao 14%, ali je duže korišćenje i iznosi 51 minut. Kod milenijalaca je 29% i 54 minuta.


• Na audio tržištu je dominantan radio sa 76%, kod milenijalaca je to 50%, ali je kod njih slušanje streamova dostiglo 21%


• Štampani mediji su u padu i samo 65% odraslih “čita novine”. Kod milenijaca štampa stiže samo do 23%. A 34% njih se informiše preko online portala.

Izvor: www.mediainfo.hu