Toma je bio jedan od dvanaestorice Hristovih apostola. Sveti Toma je širio hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji i Indiji, gde je i usmrćen kopljima. Mošti su mu u 4. veku prenete u grad Edesu, a potom u Carigrad.

Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao svoju krsnu slavu.

Kao esnafsku slavu, Svetog Tomu obeležavaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.

On je zaštitnik stolara jer je i sam bio drvodelja, a predanje kaže da je jednom pred njega izašao đavo u obliku lepe devojke, koja ga je iskušavala. Sveti Toma se zagledao u nju, udario sečivom u kamen i otupio svoju sekiru. Zbog toga se toliko naljutio da je iz oblaka izazvao nezapamćenu kišu i njome utopio đavola. Stolari, drvodelje i zidari na današnji dan ne rade ništa jer je za njih danas veliki praznik.

Narodna verovanja i običaji U nekim krajevima Srbije veruje se da ovaj svetitelj štiti domaćinstvo od vukova. Srbi veruju i da je Sveti Toma od oblaka oduzeo pečat zahvaljujući kojem narodu donosi kišu kao blagodet, a ne oluje koje uništavaju sve pred sobom. Srbi veruju i da bi Sveti Toma, kad bi se naljutio, zemaljskom svetu mogao da donese i drugi potop, ali u tome ga koči Presveta Marija, koja ga nadgleda.

Na Tomindan koji nije crveno slovo se obično nikud ne ide i postoji izreka "Sveti Toma, sedi doma".

Dok se u nedelju po Uskrsu slavi događaj vezan za "neverovanje" Tomino, današnji dan je posvećen samom apostolu. Njegovom sumnjom u vaskrsenje Hrista (neverni Toma), dobijena je potvrda najčudesnijeg događaja u hrišćanstvu.