Slučajno ili namerno, tek jutros sam se oko deset našao u Hali Kej. Već duže vremena sam u dilemi da li da nešto i nekoga pitam.

 Svi ćute, u narodu idu priče.

 Pominju se odlasci, more rastanci, s druge strane drugi kažu da iz Pirota neće nigde, srce im je tu sakriveno, trećima bilo lepo.

 U Hali sam zatekao nikog drugog, do Pavla Stepanovića, našeg Stepu, Nišliju inače, trenirao je sam.

 Tako se postaje šampion.

 Stepa je igrao u mladoj reprezentaciji koja je osvojila ubedjivo prvo mesto u Diviziji B i vratila se medju najbolje mlade selekcije Evrope.

 Bio sam oprezan u razgovoru sa Stepom, da dečku ne "natovarim" neko teško pitanje, na koje odgovor ne znaju ni oni, koji su to morali znati poodavno.

 Stepa I ja pričali smo o reprezentaciji, njemu. Na kraju mi je rekao nešto, što mi je drago bilo čuti.

 Ide na nekoliko dana, gde ne znam i vraća se u Pirot.

 Bravo Stepo majstore. Bolji si trenutno od mnogih.

Hajde  Stepo da popričamo!

Ono što znam i vidim. Srećem, Nikolu Džonlića, mladoženju, video sam ga u nedelju na "petom brzaku", tu je Dule  "taze" tata, kažu da je tu i Miloš, I on je izgleda na Guševici pio vodu.

 Gašić je otišao u Kolubaru, Dimoski takodje negde.

Zoran Milovanović je kažu ovih dana bio tu. Vujačić takodje. Nikola Mirotić je povredio tetivu. Neće igrati na Evropskom prvenstvu, ali će doći u Slavinju.

Predsednika dosadašnjeg nema u Hali,  kažu da su neki razgovori u toku.

 Kako sam saznao "između redova" sve je moguće. Da košarkaška lopta ponovo "pukne" u Pirotu, ili da zaskakuće, još snažnije.

 Rekoše mi neki!

 Čekaj još malo!