Bilo je lepo, ali neobično predveče. Beli trg u centru grada, crveni Zvezdin minibus. Sve bilo je u znaku crveno bele boje.

Tri pehara, među njima i onaj svetski, presijavali su se na poslednjim zracima sunca koje se već sakrivalo iza Belve.

Deca su stajala u redu, kao da izlaze na travnati tepih Marakane, čekajući da se slikaju. Tri šampionska pehara. Možda će neko od njih jednog dana neki od tih, ili drugi držati u rukama.

…………………………………………………………………… 

Kako smo i dogovorili, oko pola sedam stigao je mali Mihajlo Stamenkov, majka i otac sa njim. Andrija, Baki, Neca  Filip, njihove devojke  nestrpljivo su čekale  Mihajla. Nosili su ga u rukama, obezbedili su stolicu.

Mihajlov san, voli i navija za Zvezdu, gleda sve utakmice, voli Kataia, Ivanića, Borjana, Kangu…

Raspoloženje se polako menjalo. Radost zvezdinih malih navijača, menjala su se dok su dolazili da se slikaju s Mihajlom.

Jelena, vođa Zvezdinog karavana donela je poklone, Crveno bela zastava na Mihajlovim ramenima, blagi  osmeh . Delovao je tiho, da li stidljivo, ili su to trenutno njegove životne moći.

Majka Ana, momci koji u nedelju organizuju Humanitrni događaj na platou ispred prvomajskog cveta radovali su se Mihajlu. Puna kesa slatkiša je njihov poklon. Sve ostalo pomoći  dobrih ljudi

Novac u  kutiji za humane prekrio je dno. Neko je stavio 100 dolara. Karavan se pripremao za odlazak. Padalo je veče. Formirana je Komisija koja je prebrojala novac. Svaki dinar u kutiji značiće Mihajlu i njegovoj porodici.

Sve se nekako brzo završilo. Svako je otišao sa posebnim raspoloženjem. Na odlasku prišao mi je jedan mališan i suznih očiju pitao zašto ne može Mihajlo da hoda.

Nisam odgovorio naravno, pomilovao sam ga i rekao mu da je to problem za starije.

Puno ga pozdravite od mene, rekao je dečkić, spustio glavu i na rastanku prošaputao

Želim  da brzo ozdravi

 Razišli smo se ćutke. Dok sam odlazio, ponovo neka dilema, ponovo neka misao da će sve ovo neko tumačiti drugačije.

Mihajlo je sav ozaren rekao da navija za Zvezdu. Majka mi je o tome pričala. Moji razgovori sa Terzićem i predsednikom Svetozarom Mijailovićem, saznao sam pirotskim zetom, supruga je iz Krupca, samo su me podstakli na ovu ideju.

Utoliko pre što je Zvezda spremna da nastavi da uvek kada ima prilike bude uz Mihajla. Da Zvezdaš je, ali je pre svega dečkić koji hoće da živi.

 Zvezda i Mihajlo, sinoć su u Pirotu osvojili još jedan veliki trofej, zove se HUMANOSTI!