Dugo ih znam. Još iz vremena, kada su kao devojčice, učenice iz osnovne škole dolazile u Radio Pirot, gde je njihova majka radila. I tada, delovale su tiho, skromno, vaspitano.

Nisam mogao ni tada, kao i danas da ih razlikujem, Selena, Simona, Simona, Selena... Na utakmici, jedino po brojevima!! Danas sam konačno uspeo u tome!!!

Vreme uvek neumitno prolazi, ali vreme ostavlja i tragove i ispisuje, kako o kome, nezaboravne priče. O njima, predivno!

Njih dve zaslužile su da budu i zaista PRIMER! I one su u životu, kao i Uroš Mijalković, kao još neki naši sportisti, zaista izuzetne.

Rekoh, vreme, ili život, možda bolje, uvek učini svoje i nagradi one koji to zasluže radom, vaspitanjem, upornošću, poštovanjem...

Selena i Simona zaslužile su da život bude uvek na njihovoj strani i da im podari najlepše trenutke koje dve skromne devojke zaslužuju. Majka i otac mogu da budu ponosni. Može da bude ponosan Klub, može da bude ponosan grad.

Smatrao sam da priču o njima treba da ispričaju one same. Teško je sa skromnima razgovarati jer neće da se ,,otvore,, do kraja.

Kada smo završili razgovor bile su nasmejane. Bilo je lepo, rekle su, spontano. Malo smo strepele...

Evo razgovora u našoj rubrici ,,PRIMERI ZA PRIMER,,! Selena i Simona Tančić, rukometašice Pirota, odlični studenti, dobre mamine i tatine kćeri ... Za ponos!!!

Dodjite u subotu u Halu Kej. Zbog rukometašica Pirota, ali i zbog njih. Da se na delu, na terenu, uverite u sve ono o čemu smo razgovarali. Zaista smo i mi Piroćanci ponosni!

Bravo !