Ostavio sam da prenoći! Bio sam isuviše uznemiren da bih bio racionalan u pisanju. Ne, nije ono da "izbrojim do deset", ma ne !

Znam sebe, kada mi "pukne film" šta sve mogu da napišem!

……………………………………………………………………………………………………

Subota, 20. mart! Nekako u to vreme stiglo je proleće. Mediji bruje "danas je svetski dan sreće"!

Natrpan tom ironijom bilo je 11.59 kada sam, auto ostavio na trotoaru ispred mosta i krenuo!

Plamen se razgoreo, crvena ruža, tamo malo dalje, neko je palio sveće. Sve sam sakupio zajedno. Tu, gde je malena pala u smrt! Ljudi šetaju gore stazom. Neko zastane. Možda ima nekih koji ne znaju, zašto je onaj dole stao, šta će ona sveća u crvenoj plastičnoj čaši, ruža…

Čovek sa sinom, ima osam godina, zastao je. Mali je nastavio da se igra, peo se gore do mosta! Video sam uzbudjenje na njegvom licu. Otac je.

Ne znam da li je to trebalo da još jednom uradim, nije prvi put,tek rekao sam. Ne bih da to smatrate na bilo koji drugačiji način, jednostavno u tom trenutku smatrao sam da je to trebalo da kažem.

Sve je manje ljudi na ovoj strani Keja. Počinje neka sitna, ne mogu da kažem prolećna kiša. Hladno je.

Subota, 20.mart. Počelo je proleće! Ironija, danas je svetski dan sreće! Još jedna ironija.

Narednih dana , ponovo ću pitati naše u gradu, one gore, da li će nešto promeniti!

Ne treba dozvoliti vremenu da pokrije ovu tragediju. Ma ne vremenu, ljudima!