Prilikom nedavnog susreta u Pirotu, pedagog, naučni radnik Sanja Miladinović, govorila je o njenim istraživanjima na polju ekološke svesti kod dece.

 Smatrali smo da će njen naučni rad, koji je inače, već objavljen i može se naći, aktuelan, posebno u našem gradu gde  Regionalna deponija savremenim aktivnostima i brojnim projektima, nastoji da se uopravio ,,okreće,, mladjim naraštajima.

  Kako ovoj oblasti poklanjamo veliku pažnju na našem Portalu, to smo dogovorili sa profesorkom Miladinović objavimo u nastavcima njen naučni rad, na čemu se zahvaljujemo.

.....................................................................................................................................

ФОРМИРАЊЕ ЕКОЛОШКЕ СВЕСТИ КОД ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА

Апстракт:  У овом раду настојимо да укажемо на значај раног узраста (предшколски узраст) за формирање еколошке свести. Применом нових технологија у искоришћавању природних ресурса, насталих са новим открићима у науци дошло је до угрожавања равнотеже између човека и његове средине. Полазећи од значаја да је неопходно развијање еколошке свести од најранијег узраста, потребно је у оквиру предшколског програма уградити и еколошки програм. Предшколски период, доба неограничених могућности за развој и учење. Пре свега потребно је да се развије свест о потреби очувања еколошке равнотеже у човековој средини и опасностима које прете човеку ако до нарушавања те равнотеже дође. Породица као важан чинилац у васпитавању деце утиче само на информисаност, а мање на знања о формирању еколошке свести. Знања се стичу системским образовањем. Управо зато неопходно је утицати на стицање еколошке свести још у раном узрасту кроз институцијално образовање.

Кључне речи: еколошка свест, предшколски узраст, породица, еколошки програм, образовање

Увод

          Проблем нарушавања квалитета животне средине произведен је развојем индустрализације, резултат  не решавања тога проблема доводи до кључног питања опстанка и самог човека. Међутим еколошка криза која је захватила целу нашу планету резултат је неодговорног понашања свих људи у свету. Из тог разлога неопходна је промена свести и понашања сваког појединца. Да бисмо се борили и изборили у очувању здраве животне средине свако би се требало суочити са сопственим лошим навикама, мишљењем и деловањем јер сматрамо да су основни узроци за нагомилане еколошке тешкоће незнање и себичност.

_______________________________

Идеја о образовању за заштиту природе и животне средине постојало је одавно, а то је пре свега нужност прекида доминације човека над природом и успостављање њене равнотеже. 

Поред породице и предшколских  установа где деца стичу прва еколошка сазнања и навике, школа је захваљујући својим програмским садржајима и организацији најзначајнији фактор развоја еколошке свести и културе ученика. И поред тога у нашим школама постоји проблем недовољне актуелизације појединих програмских  садржаја који су погодни за развијање свести и ставова о очувању здраве околине и њено чувања. Зато је веома важно извршити инкорпорисање садржаја о еколошкој и животној средини у контексту одрживог развоја у целокупан васпитно-образовни систем. 

Ти садржаји би требало да буду утемељени на реалним, специфичним, друштвеним и технолошким потребама и могућностима усклађени са идејом одрживог развоја.

            Савремена сазнања из екологије и животне средине достигла су висок степен научно теоријског сазнања па је неопходно да нађу своје место у садржајима васпитно-образовног система на свим нивоима. 

Уз појам еколошке кризе тесно је повезан и појам еколошке свести. То је компексан појам којим се синтетизују сазнања и антиципације програмског карактера.Без еколоке свести све мере еколошке политике могу бити безкорисне. Еколошка свест је иманентна друштвеној свести, она има друштвену суштину, па се по дефиницији не може исцрпљивати само у критици, без обзира на то колика та критика била прогресивна, нити у свести о околини.  (Мишковић, 1997, стр. 35).

У развоју и васпитању детета, предшколско васпитање има изузетан и пресудан значај, управо због чињенице  што се у периоду од рођења до поласка у школу покрећу и активирају физичке и психичке основе и диспозиције донете наслеђем. Познато је да је у предшколском периоду најбурни и најинтензивнији развој детета: на пример, на узрасту од 3. до 7. година дете расте просечно годишње 6-7 cm, а добија у тежини по 2-3 kg; а развој опште умности ( према истраживањима Блума) одвија се тако да се 50 % тог развоја, ако узмемо у обзир седамнаестогодишњака, постиже у прве четири године живота, затим 30% до завршене осме године, а преосталих 20% до краја седамнаесте године.  

Стицање еколошке свести је неопходно развијати још у периоду раног детињства тј.предшколском узрасту, узрасту деце од 3 до 7 година.

То је дакле огроман потенцијал за усвајање културних и научних информација из области заштите животне средине који ће доприносити развоју еколошких појмова, ставова, социјалних и когнитивних вештина и навика од којих зависи еколошко понашање појединца.

Сутра... Основне карактеристике еколошке свести