Br. 1. UVOD I PRIPREMA

Ovaj projekat, normalan je sled svega do sada realizovanog kada je u pitanju upravo ovaj Konkurs. U prvoj sezoni obišli smo sela na Staroj planini, sela koja su nekada bila pravo bogatstvo i gde je nekada paslo oko 280.000 ovaca nebrojana krda goveda. Danas, skoro ni roga ni papka. Nekada je pirotski kraj, bio u vrhu u SFRJ po broju ovaca. Sada ih, na ovom području, ima oko 20.000.

Planinskom području Visoka pripada 14 naselja, grupisanih u tri celine: Gornji Visok u toku Dojkinovačke reke i sliva Visočice, Srednji Visok (oko Zavojskog jezera) i Donji Visok (južno od brane), gde postoji nekoliko lokalnih administrativnih središta.

Drugi projekat radili smo o selima u pirotskoj kotlini u želji da istražimo čime se poljoprivrednici bave, da li je migracija stanovništa i tamo ostavila traga i ,,razorila,, nekadašnju bogatu poljoprivrednu ponudu. Ako je na Staroj planini odgajano preko 200.000 ovaca, u kotlini u selima gajila se krupna stoka, pre svega krave, pa i koze, nešto manje bilo je ovaca.

Od 1948. godine migracije stanovništva teku iz pravca siromašnih seoskih naselja ka gradovima i naprednijim i razvijenijim selima, u prvom naletu tih procesa organizovano i planski od strane zvanične državne politike. Kasnije taj proces napuštanja seoskih domova teče u vidu samoinicijativnih akcija, pri čemu pojedinci i porodice promišljeno planiraju preseljenje u potrazi za boljim životnim uslovima. Svi kreću u grad. Sela ostaju napuštena! Smer kretanja stanovništva ka gradu ili njemu bliskom prostoru se ispoljava „naročito od polovine šezdesetih godina, kada je počela ubrzano da se razvija industrija. Po strukturi, sela na Staroj Planini nisu razbacanog tipa, kako bi se to očekivalo od planinskih sela – nekad, kada je sve vrvelo od života, stoka je držana u pojatama iznad sela, a kuće su bile jedna uz drugu, kao u kakvom ušorenom vojvođanskom mestu.

Nepregledni pašnjaci, koje proždire samo trn i kleka, “krase” ovu planinu, ali na žalost sada su ostali gotovo pusti. Pogled puca preko nekoliko stotina metara, a bogata zelenilom, netaknuta priroda stvorena je za uživanje i istraživanje.

***************************************

Pirotski ćilim

Pre stotinak godina izradom pirotskog ćilima bavilo se oko 5.000 žena i to je tada bila najveća neformalna fabrika na Balkanu. Danas se tim zanatom bavi samo dvadesetak tkalja. Svaki komad je unikatan, sertifikovan, sa visokom zanatskom i umetničkom vrednošću, i ima garanciju na 100 godina. To je nedovoljan broj tkalja za tržište koje se otvara. Činjenica je, takođe, da sve te tkalje rade kao čuvari narodne tradicije, što nas vraća na vaše prvo pitanje, nedostatka novčanog kapitala neophodnog za unapređenje znanja i radnih sposobnosti žena koje bi želele da se uključe u ovaj posao. Nekada je država pomagala u očuvanju starih i umetničkih zanata a sada se to svelo na sporadične akcije. Razlog više za udruživanje, i to ne samo u ovoj, već i u drugim delatnostima.

***************************************

Pirotski kačkavalj

Pirotski kačkavalj је stvorila Stara planina i hiljade ovaca koje su provodile mesece na bogatim travnatim pašnjacima, kao i izobilje stočne hrane i izobilje kvalitetnog mleka. Danas je ovaj proizvod pravi brend, proizvod tradicionalnog i kvaliteta i ukusa. Najveći deo Parka prirode Stara planina obuhvaćen je teritorijom Pirota, kao najveće opštine ovog područja. Kako je pirotski kraj južno podneblje, sunce ne dozvoljava da hrana dugo stoji i brzo se kvari. Običan beli sir kratkog je veka, a prirodne okolnosti naterale su ovčare da proizvode sir koji će moći dugo da traje. I proizveli su kačkavalj. Tehnologiju pravljenja kačkavalja stanovnicima pirotskog kraja preneli su tzv. Crnovunci – Ašani ili Kucovlasi, nomadski stočari, balkanski starosedeoci, koji su vreme od proleća do jeseni provodili na Staroj planini, napasajući svoja brojna stada ovaca.

***************************************

Pirotska peglana

Pirotska peglana kobasica je mnogo više od prehrambenog proizvoda – ona je nesvakidašnji specijalitet pirotskog kraja, deo lokalnog identiteta, ponos Piroćanaca. Kao što je ajvar simbol Leskovca, kupus Futoga, malina Arilja, pršuta Zlatibora, a sir obeležje Sjenice, tako je peglana kobasica simbol Pirota. Rame uz rame sa kačkavaljem i ćilimom, ovaj specijalitet definiše grad Pirot. Svaki od ovih proizvoda predstavlja proizvod veštine, strpljenja, tradicije i majstorskog umeća prenošenog sa kolena na koleno. Istorija peglane kobasice nije precizno utvrđena – ne zna se tačno kada se prvi put javlja i kako je nastala. Postoji priča koja kaže da peglana kobasica datira iz doba kada je Srbija bila pod Turcima. Time se objašnjava i izostanak svinjskog mesa u njenom sastavu. S obzirom da muslimani ne jedu svinjetinu, kobasica je pravljena od ovčeg, kozijeg i goveđeg mesa, tj. od mesa raspoložive stoke koja se tada uzgajala na obroncima Stare planine. Iako ova priča ima smisao i istorijsku podlogu, to je ipak samo priča, jer ne postoje čvrsti i konkretni podaci koji bi potvrdili njenu istinitost. Jedan drugi scenario stoji na nešto čvršćim nogama. Negde krajem XIX veka, u vreme vladavine kralja Milana Obrenovića, stočni fond na Staroj planini je bio preobiman, što je uzrokovalo uništenje flore. Kako bi sprečio njeno dalje uništenje, kralj Milan je doneo neku vrstu zakonske odredbe koja je ondašnjim seljacima nalagala smanjenje broja stoke. Ne želeći da predaju stoku, seljaci su pribegli klanju tog „viška“ stoke, i od mesa su pravili peglanu kobasicu, koja zbog načina pripreme ima dugi rok trajanja. Na taj način, zahvaljujući svojoj dovitljivosti, nisu bili na gubitku.

****************************************

Ovo je kratak uvod u našu zadatu temu kojom želimo da istražimo kakvo je trenutno stanje i koliko, toliko reklamirani i mnogohvaljeni pirotski brendovi mogu da omoguće da se njihovom proizvodnjom bavi što veći broj poljoprivrednika u selima , ali i nezaposlenih u gradu. Poznato je da samo u Pirotu ima preko 6000 nezaposlenih, a da su sela, što se tiče broja stanovnika, pala na 20 posto u odnosu na pedesete godine prošlog veka.

Suština našeg Projekta je DA LI SE MOŽE ŽIVETI, RAZVITI OZBILJNA PROIZVODNJA I OSTVARIVATI PRIHOD OD KOJEG MOŽE DA SE NAJPRE ŽIVI, A POTOM PLATE SVI TROŠKOVI, ZARADE ZAPOSLENIMA , OBEZBEDJENJE SIROVINE !!!?

Dakle, da li proizvodnja ovih brendova može da bude biznis!

U PRVOM MESECU REALIZACIJE PROJEKTA UVELIKO RADIMO NA DOGOVORU SA SAGOVORNICIMA.

Ugovorili smo i pripremili gradonačelnika Vladana Vasića za intervju, Gorana Popovića, zamenika gradonačelnika za poljoprivredu, Slavicu Ćirić iz Zadruge Damsko srce, vlasnika Ćilimarske zadruge "Ponišavlje" Dragana Panića uputili smo dopis ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, tražimo odgovorno lice za Mlekaru Pirot koja godinama ne radi. Dogovorili razgovor i objasnili ciljeve teme sa Nenadom Djordjevićem direktorom Mlekarske škole, sa Božom Dragićem iz Rosomača, najvećim uzgajivačem ovaca i Predragom Pejčićem, jednim od najboljih stočara u našem kraju i proizvodjačem mlečnih proizvoda . Najavili razgovor sa Miroljubom Vidanovićem, direktorom Poljoprivredne stručne službe, Dalibor om Tošićem, vlasnikom firme za proivodnju peglane ,,Boem”, Bratislavom Zlatkovom direktorom Turističke organizacije, predstavnicom Stanislavom Kulidžan iz HELP-a itd.

Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota

Goran Popović, zamenik gradonačelnika za poljoprivredu

Slavica Ćirić, direktor Zanatske zadruge "Damsko srce"

Dragan Panić, vlasnik Ćilimarske zadruge "Ponišavlje"

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede

Mlekara Pirot

Nenad Đorđević, direktor Mlekarske škole

Boža Dragić, najveći uzgajivač ovaca

Predrag Pejčić, najbolji stočar u našem kraju i proizvodjač mlečnih proizvoda

Miroljub Vidanović, direktor Poljoprivredne stručne službe

Dalibor Tošić, vlasnik firme za proizvodnju peglane kobasice ,,Boem”

Bratislav Zlatkov, direktor Turističke organizacije Pirot

Stanislava Kulidzan-HELP

Reklamni spot smo objavili na Radiju i Portalu.