Br.4. Radmila Vlatković: Pirotski ćilim – setna priča ćilimarki! Simbol jednog grada za sva vremena!

Svesni značaja Projekta koji realizujemo, koji, kako smo rekli, karakteriše pirotski kraj - priroda, vredni ljudi, uslovi, nastavljamo pričom o najstarijem brendu, pirotskom ćilimu.

Najpre nastojimo, da vas i sada pozovemo da u nezvaničnoj "javnoj diskusiji" kažete svoje predloge, stavove, mišljenja, ideje kako i zaista obezbediti da se od ovih brendova može dobro živeti. Bogatstvo prirode na Staroj planini i u kotlini nudi bogatu sirovinu, ali je potrebno mnogo toga kako bi se ciljevi realizovali.

Naše pitanje će provejavati kroz kompletan projekat:

DA LI MOGU DA SE POVEĆAJU KOLIČINE PROIZVEDENOG ĆILIMA, KAČKAVALJA I PEGLANE KOBASICE, OD KOJIH SE MOŽE NAPRAVITI KVALITETAN BIZNIS I IZAĆI NA DOMAĆE I SVETSKO TRŽIŠTE ?

Kroz bogatu istoriju pirotski ćilim u ovom vremenu čuva tradiciju, ali pokušava i da je ne samo nastavi, već i "proizvodnju" ćilima poveća. Zahvaljujući Slavici Ćirić, sa kojom ćemo razgovarati prema planu Projekta, osnivanjem najpre NVO "Grlica", a potom i Zanatske zadruge "Damsko srce" uspela je da okupi desetak tkalja i na tržište pošalje količinu ćilima shodno mogućnostima. Slavica Ćirić dobrom organizacijom ulaže maksimum napora da i proširi kapacitete. Ćilimu u čast, u novom Rekreativnom centru Dojkinci održana je u junu mesecu treća Tkačka kolonija. S obzirom na prisustvo značajnih gostiju iz inostranstva i naše zemlje, i Tkačka kolonija je prilika za afirmaciju pirotskog ćilima u svetu.

Tkačka kolonija je i ove godine okupila tkalje iz različitih krajeva Srbije, ali i veliki broj diplomata. Među gostima su bili: Džulija Fini, ambasador Australije, Alona Fišer Kam, ambassador Izraela, Leo Des, ambassador Belgije, supruga američkog ambasadora Neveka Furjan Skat, predstavnici Grada Sombora i drugi.

Pored ćilima koji je povod ove kolonije, prisutni su imali priliku da se upoznaju i sa ostalim pirotskim brendovima, kačkavaljem i peglanom kobasicom.

U izjavi za medije ambasadorka Australije, Džulija Fini, rekla je da je budućnost ćilima svetla i zadovoljna je što će kad se bude vraćala kući poneti svoju kolekciju ćilima. Ambasadorka Fini je istakla da se raduje što u trećoj koloniji učestvuje mnogo žena iz drugih opština u Srbiji s obzirom da je ova aktivnost deo njihovog rada na osnaživanju žena.

Violeta Jovanović, predsednica Etno mreže, istakla je da su uz podršku ambasade Australije povezali Pirot i Sombor da zajedno rade na očuvanju kulturnog nasleđa, a ovom prilikom su okupljene vrsne tkalje iz desetak gradova u Srbiji i uključena su deca kroz likovno takmičenje koja su garant da će se ova znanja i motivi očuvati.

Gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, rekao je da ovakvi događaji služe da se što bolje prezentuju pirotski proizvodi, u ovom slučaju ćilim. Vasić se zahvalio NALED-u na mogućnosti da veliki broj stranih diplomata vidi ono što se u Pirotu radi i dodao da Gradska uprava podržava koloniju i izradu ćilima sa idejom da ovo bude protokolarni poklon u okviru Ministartva spoljnih poslova i ambasada.

Ambasador Belgije, Leo Des, izjavio je da je oduševljen prirodom svuda u Srbiji i na Staroj planini i istakao da je privilegija biti ovde s obzirom da je ovo fantastična inicijativa i jedinstvena u Evropi. Ambasador Des smatra da je svetla budućnost pred ćilimom i da će privući mnogo ljudi.

Alona Fišer Kam, ambasadorka Izraela, kaže da je došla da podrži ovu odličnu inicijativu da se organizuje kolonija i podrži ekonomsko osnaživanje žena. Ona je dodala da postoji velika sličnost između naroda Izraela i Srbije jer mnogo Jevreja koji sada žive u Izraelu, a živeli su na ovim prostorima, donelo je ideje i motive o kulturi tih prostora na kojima su živeli.

Predsednica Zanatske zadruge „Damsko srce“, Slavica Ćirić, kaže da ova mala inicijativa svake godine postaje sve veća i da je veoma važno što lokalna samouprava sarađuje sa Etno mrežom i ambasadama koje su vrlo značajne za promociju i očuvanje identiteta ne samo našeg kraja već i cele Srbije. Prema njenim rečima, ove godine dvadesetak tkalja učestvuje u Tkačkoj koloniji.

Direktor Turističke organizacije, Bratislav Zlatkov, smatra da Pirotski ćilim više nije samo lokalni već i nacionalni brend i da takve kolonije puno znače za promociju i lokalnih brendova i turističkih potencijala.

____________________________________________________________________

Naš novinar Sonja Ćirić razgovarala je za vreme Tkačke kolonije sa Violetom Jovanović o mogućnostima pirotskog kraja za razvoj naših brendova. Jovanović je govorila o pirotskom ćilimu, ali i o kačkavalju i peglanoj kobasici.

Naredni post posvetićemo Zadruzi Damsko srce koja među retkima čuva tradiciju izrade pirotskog ćilima i razgovarati sa Slavicom Ćirić.

Raspitaćemo se, potom, o sudbini Ćilimarske zadruge u Pirotu! Planiramo i razgovor sa Goranom Popovićem, pomoćnikom gradonačelnika za poljoprivredu, Bratislavom Zlatkovom, direktorom Turističke organizacije.

U želji da o ćilimu govorimo s pogledom u prošlost danas objavljujemo tekst Radmile Vlatković, istoričara umetnosti, izuzetnog stručnjaka iz ove oblasti.

Tekst i foto preuzeti su sa sajta Turističke organizacije Pirot

*Tokom vekova, najvažnija zanatsko industrijska grana Pirota bila je ćilimarstvo. To je originalna tkačka delatnost ponikla u ovom gradu i obeležje je siromašnog dela ženskog stanovništva. Bitan preduslov za razvoj ćilimarstva je razvoj stočarstva kao privredne grane, zatim dovoljna količina vune kao sirovine i grad kao trgovački centar. Ti preduslovi omogućili su da proces proizvodnje pirotskog ćilimarstva od sveg početka bude zaokružen: ovde je gajen kvalitetan soj ovaca (na Staroj Planini), tu je prerađivana i bojena vuna, tehnika tkanja je bila usavršena, kao i osoben razboj i razvijena trgovina.

Pirotsko ćilimarstvo prošlo je kroz nekoliko faza razvoja: Prva je doba njegovog formiranja u XVI veku, kada se radilo isključivo za domaće potrebe. Izrađivale su se jednostavne i neobojene prostirke: crge i šarenice. Druga faza obuhvata XVII i XVIII vek. U ovom periodu ćilimarstvo je znatno usavršeno i tkalo se na vertikalnom razboju, poznatom kao "pirotski razboj". U trećoj fazi, XIX vek, pirotski ćilim je dostigao najviše tehničke i estetske vrednosti, pravim bogatstvom ornamenata, boja i motiva. Tako visok stepen ćilimarske proizvodnje u narednoj četvrtoj fazi značilo je potpuno ovladanu tehniku proizvodnje, visoko kvalitetnu izradu, savršenu kompoziciju ćilima i četiri jasno izdifirincirana dela: ćenar spoljni, ploča, ćenar unutrašnji i polje. Po nazivu šara u polju naziv je i celog ćilima. Sve do kraja XIX veka ćilimi su bojeni prirodnim (biljnim) bojama a potom veštačkim (industrijskim) jer su pružale više nijanse jedne boje.

Na pirotskom ćilimu preovlađuje crvena boja u više nijansi - od svetlo-crvene do boje trule višnje. Spravljena je od krmeza i korišćena je za tkanje polja. Često je zastupljena plava boja, koja se dobija od prirodnog indiga sa malo žute boje. Zelena boja na pirotskom ćilimu takođe je zastupljena u kombinaciji sa drugim nijansama a od sredine XIX veka u upotrebi je bela (do tada je korišćena lukova - drap boja). Boje na pirotskom ćilimu imaju prvenstveno teritorijalno-etničke odlike. Smirene su i tople, nekad prigušeno tamne, nekad kontrastne, ali uvek u okviru skladne kompozicije.

Ornamentika na pirotskom ćilimu je uvek geometrijska (stilizovana ptica, cvet, gugutka ili predmet iz neposredne okoline tkalja). Uzor su im (bez obzira na uticaje drugih sredina i kultura) bili predmeti kojima su okružene, a kasnije su pravile i kombinacije od uzoraka donetih sa putovanja (romb, stilizovani mihrab, sofre, amajlike, nemačke kutije, bombe, kuveri, kašmir...). Najčešće korišćeni figuralni elementi bili su: gušter, plamen, tiče, škorpion, jelenak, gugutke... a vegetabilni motivi: razgranato drvo, đulovi u više varijanti, kubetija, narovi, venci (presek cvetova upletenih u venac), cvet (milovanka, karanfil, svekrvin jezik, lala, ruža metlice). Šare kod starih ćilima su sitnije i skladnije raspoređene a na novijim primercima šare su krupnije, katkad i neuspele stilizacije.

Krajem XIX veka pojavili su se prvi trgovci koji su prodajom ćilima želeli da ostvare dobit. Među najstarije trgovce ubraja se Toma Petrović koji je osnovao "Pirotsko trgovačko ćilimarsko udruženje" 1894. godine. Početkom XX veka osnovano je i preduzeće "Pirotski ćilim - domaća industrija braće Garotić firme Džadžić - Hristić - Beraha". Stizali su i pozivi za međunarodne izložbe i sajmove. Prvi put je pirotski ćilim izložen u Beču 1886. godine na Svetskoj izložbi, kada je izazvao čuđenje - kako to da je šara ista i sa lica i naličja. Samo od 1904. do 1940. godine, pirotski ćilim je izlagan na 26 sajmova od Turkoana, Londona, Barselone, Amsterdama, Napulja do Milana Pariza i Berlina. Za kvalitet proizvoda i svoju originalnost, pirotski ćilim je dobio veliki broj priznanja ali i zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja.

Pirotski ćilim je kao skupoceni poklon često darivan. Korišćen je u privatnim i državnim kontaktina, s predstavnicima vlasti, zatim kao nagrada, kao poklon i konačno kao deo devojačke spreme. Jer ćilim ne mora ni da se prostire na pod, ni da se stavi na krevet, iznad kreveta, ni na prozor kao draper, na sto kao stolnjak ili tišlajfer. Dovoljno je da se čuva u devojačkom sanduku, da se čuva kao amajlija kuće. Tako je ćilim kao prava retkost dospeo do mnogih manastira širom Srbije, u Bugarskoj (Rilski manastir), Grčkoj (Hilandar), na dvoru Obrenovića i Karađorđevića kada su tkalje po specijalnoj porudžbini tkale određene veličine (batale, dobatale ili po meri). Za potrebe gradskog stanovništva rađeni su "šestaci", "smetenici", "jan", "sidžade", "merka", staze, šustikle, jastučnice, zavese i ukrasni ćilimi.

Krajem XX veka proizvodnja pirotskog ćilima je znatno opala kao i prodaja iz više razloga. Tkanje ćilima je teško, mukotrpno i dugo. Zato je ćilim uvek bio skup proizvod. Nasuprot tome, rad ćilimarki uvek je bio jeftin i nikad adekvatno nagra|en. U ekonomskoj politici tradicionalni zanati nisu imali svoje mesto.

Od juna 2003. godine pirotski ćilim kao proizvod zaštićen je od strane Zavoda za intelektualnu svojinu a na osnovu Zakona o geografskim oznakama porekla.

*Autor teksta

Radmila Vlatković,

istoričar umetnosti, direktor Galerije Pirot