Br. 5. Igor Grabež savetnik ministra u Ministarstvu poljoprivrede: Razvoj robnih marki, organska sertifikacija, zaštita geografskog porekla i slično ni u jednoj drugoj grani stočarstva ne mogu doneti toliko koristi za proizvođača i razvoj proizvodnje kao u ovčarstvu.

Prema planu našeg Projekta trebalo je da razgovaramo sa ministrom Branislavom Nedimovićem. U njegovom Kabinetu upućeni smo na PR službu koja nas je obavestila da će na pitanja koja smo poslali odgovoriti savetnik ministara Igor Grabež.

Smatrali smo da je u realizaciji Projekta, veoma značajno objaviti i stavove Ministarstva poljoprivrede, zbog čega smo poslali detaljna pitanja, za koja smo smatrali da će obuhvatiti sve najznačajnije teme.

Prenosimo naša pitanja i odgovore Igora Grabeža. Napominjem da smo dobili odgovore u nekoliko segmenata, a ne na svako pitanje posebno!

Poštovani gospodine Grabež,

Shodno dogovoru, šaljem Vam informacije o Projektu i pitanja, na koja Vas molim da pismeno odgovorite i pošaljete mejlom!

• Kakav je Vaš odgovor – stav o temi Projekta, odnosno pitanje koje je u naslovu projekta postavljeno .


• ( ,,Pirotski brendovi, kvalitet - da, a KVANTITET ? ) Generalno, zašto nema dovoljno količina da bi proizvodjači ovih brendova mogli da od ovog posla naprave dobar biznis, od kojeg će se dobro poslovati i živeti!?


• Sva tri pirotska brenda su i brendovi Srbije. Pre neki dan se peglana kobasica u Akciji ,,Najbolje iz Srbije,, našla medju brendovima. Kako Vlada Srbije - Vaše Ministarstvo , po značaju, gleda na proizvodnju, odnosno razvoj brendova ?


• Dva od tri pirotska brenda, ćilim i kačkavalj, imaju certifikat o zaštiti geografskog porekla. Peglana kobasica još uvek nema. U kojoj meri takvi brendovi imaju posebnu poziciju u tretmanu kada su proizvodjači u pitanju ?


• Osnovna sirovina za sva tri brenda je tesno uslovljena stanjem u stočarstvu. Nekada je na obrioncima Stare planine paslo preko 200.000 ovaca. Sela su bila ,,živa,, danas nema ni ljudi ni ovaca . Kako Staretgija razvoja poljoprivrede tretira , konkretno, ponovni razvoj stočarstva, konkretno na Staroj planini?


• .....................................................................................


• Kakve uslove, subvencije, povoljne kredite, ponuditi zainteresovanima za stočarstvo, onima koji su izgubili posao u gradu, da se vrate selu i obnove stada?


• Vaše Ministarstvo daje odredjene subvencije za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Odredjena sredstva izdvaja i Grad Pirot iz Fonda za poljoprivredu. Da li se mogu iznaći nove mere, koje će se ticati , posebno, stočarstva?


• ...................................................................................

  



• KAČKAVALJ U Pirotu je postojala Mlekara u vlasništvu Države. Jedna od najvećih po kapacitetu na Balkanu. Neuspelim privatizacijama je propala. Stoji kompletna oprema. Zaraslo sve u korov oko zgrade. Da li u Ministarstvu imate informacije o tome i kako je oživeti


• Mlekarska škola Pirot jedina u Pirotu proizvodi u relativno dobroj količini kačkavalj i još neke mlečne proizvode, preradjuje oko 5000 litara mleka. Kakve podsticaje može da dobije da bi povećavala kapacitete. Kako u ministarstvu gledate na takve primere?


• U selima podno Stare planine tu i tamo u pirotskoj kotlini , ima nekoliko vlasnika relativno većeg broja ovac 10- 50, maksimum 500. Kako podstaći takve proizvodjače ?


• ........................................................................................

  



• PIROTSKI ĆILIM Ista priča. Nekada je postojala Ćilimarska zadruga. Nekada su Piroćanke tkajući ćilime, hranile porodice. Kako je vreme prolazilčo, nestale su i ćilimarke, Žilimarska zadruga je privatizovana i propala. Postoji Zadruga Damsko srce sa 20 ćilimarki. Osim sirovina, problem ke i obučena radna snaga. U Pirotu postoje stručn e škole, smer žilimarstvo nema?


• Šta može Ministarstvo da uradi, da subvencionira sve one koji osnuju zadrugu i tkaju ćilime ?


• Smer u srednjim školama


• Plasman? Vlada Srbije koristi ćilime malih dimenzija kao ,,prezent,,


• .....................................................................................

  



• PEGLANA KOBASICA trenutno najafirmisanija i marketinški najobradjeniji brend. HELP je finansirao opremu Preduzeću ,,Boem,, koji jesdini u Pirotu, pored Fabrike mesnih proiuzvoda ,,Mustang,, može da ponudi relativno veću količinu tokom godine. Ostali sezonski proizvode manje količine . Kako podstaći proizvodnju , omogućiti formiranje preduzeća odredjenim kreditima, subvencijama da se proizvode veće količine i napravi biznis


• Naravno, najveći problem je sirovina. Zajednički imenitelj za sva tri brenda.

Cilj našeg Projekta je da podstaknemo stočarsku proizvodnju kako bi se obezbedila sredstva za one koji proizvodnjom jednog od ova tri brenda žele da se bave sa ciljem ozbiljne proizvodnje i izlaska na tržište.

.........................................................................................

Odgovori na pitanja Nenada Paunovića, vlasnika i novinara „Ani press“ Pirot

Trenutno u Srbiji postoji 45 poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda koji su zaštićeni jednom od oznaka geografskog porekla i mogu biti i predmet zaštite na nivou EU.

Pirotski kačkavalj je registrovan oznakom imena porekla 2013. godine. U cilju ostvarivanja svih prednosti koje nudi sistem zaštite geografskog porekla Mlekarska škola “Dr Obren Pejić” je ušla u proces kontrole i sertifikacije i na taj način stekla mogućnost da se ovaj „brend“ označi i kontrolnom markicom Ministarstva koja je garant potrošačima da proizvod potiče sa područja Stare planine i da poseduje specifičan kvalitet na osnovu koga je prepoznatljiv kako na domaćem tržištu, tako i u regionu.

Pirotski kačkavalj, pored ostalih proizvoda kao što su „Leskovački ajvar“, „Sjenički sir“, „Užička pršuta“..., doprinosi izgradnji identiteta naših proizvoda i stvaranju njihove dodate vrednosti, koja omogućava proizvođaču da ostvari bolji plasman, višu cenu proizvoda i viši nivo poverenja kupaca, što direktno doprinosi ostvarivanju jednog od prioritetnih ciljeva poljoprivredne politike, a to je podizanje nivoa konkurentnosti domaće proizvodnje.

...........................................................................................

Srbija ima ogroman potencijal u ovom segmentu, jer je zemlja klimatskih i geografskih različitosti, bogate kulture i tradicije. Upravo su okruzi poput Pirotskog, Niškog, Pčinjskog, Jablaničkog i Topličkog, ti koji imaju sve preduslove da, pored proizvoda koji su već zaštićeni, kao što su Pirotski kačkavalj, Leskovački domaći ajvar, Staroplaninski kačkavalj, Svrljiški kačkavalj i belmuž, zaštite oznakom geografskog porekla i ostale svoje prepoznatljive i tradicionalne proizvode.

Ono što nam predstoji je da svi zajedno uložimo maksimalne napore kako bi podigli obim proizvodnje ovih proizvoda i uključimo što veći broj proizvođača u sistem zaštite geografskog porekla. Po pravilu, tradicionalna proizvodnja se vezuje za tzv. male proizvođače, a njihovo uključivanje u prodajne lance predstavlja jedan od izazova za razvoj poljoprivrede u Srbiji.

Ministarvo poljoprivrede subvencije

Ministarstvo je kroz Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju predvidelo i podsticajna sredstva namenjena upravo malim proizvođačima. Pored podsticaja koje ostvaruju kao i svi ostali proizvođači, proizvođači poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa oznakom geografskog porekla imaju i dodatne podsticaje.

Te mere se pre svega odnose na podršku refundiranja troškova kontrolnih markica, procesa kontrole i sertifikacije.

Plasman proizvoda

Da bi poljoprivredni i prehrambeni proizvodi sa oznakama geografskog porekla bili prepoznatljivi na tržištu, MPŠV je donelo pravilnik kojim se definiše označavanje proizvoda sa oznakama geografskog porekla, na osnovu koga je svaki proizvod sa oznakom geografskog porekla obeležen kontrolnom markicom, a na osnovu serijskog broja markice, uspostavlja se i pouzdan sistem sledljivosti. MPŠV je ovlastilo 4 kontrolne kuće za obavljanje poslova kontrole usaglašenosti procesa proizvodnje ovih proizvoda sa specifikacijom.

MPŠV takođe kroz razne vrste podrške nastoji da pomogne proizvođačima u početnim fazama registracije i sertifikacije proizvoda sa oznakom geografskog porekla kada su neophodni veći troškovi i njihovo angažovanje.

U agrarnom budžetu postoje i odgovarajuće subvencije koje se mogu koristiti za izgradnju prerađivačkih objekata ili adaptaciju postojećih objekata, gde bi vlasnici mogli da budu udruženi mali proizvođači kako bi lakše ispunili zahteve koji su definisani u tzv. „higijenskom paketu“.

Ti podsticaji se odnose na investicije u preradu poljoprivrednih proizvoda posebno u sektoru mleko, meso, voće i povrće. U cilju podizanja obima proizvodnje i uključivanja što većeg broja proizvođača u sistem zaštite geografskog porekla, potrebno je raditi na povezivanju proizvođača, ali ne samo po horizontalnom principu, već na povezivanju svih učesnika u lancu proizvodnje i prodaje hrane.

Ministarstvo i razvoj stočarstva

Kada je reč o Vašim pitanjima koja se odnose na sektor stočarstva i podršku obnovi i razvoju te grane poljoprivrede, Republika Srbija ima izuzetno povoljne prirodne uslove za razvoj celokupne stočarske proizvodnje a pogotovo razvoj ovčarstva. Uzimajući u obzir nadmorsku visinu, velike površine pašnjaka, kao i činjenicu da je značajan deo ukupne populacije stanovništva naseljen u ruralnim sredinama. Nažalost, i ovčarstvo se u Republici Srbiji u poslednjih nekoliko decenija kretalo različitim razvojnim putem - razvoj ovčarstva je bio pod uticajem ekonomskih faktora i socijalnih kretanja na selu.

Razvoj robnih marki, organska sertifikacija, zaštita geografskog porekla i slično ni u jednoj drugoj grani stočarstva ne mogu doneti toliko koristi za proizvođača i razvoj proizvodnje kao u ovčarstvu. Iz tih razloga Ministarstvo pruža snažnu podršku sektoru ovčarstva, konkretno: premijom za mleko u iznosu od 7 dinara po litru predatog mleka mlekari; subvencijama od 7.000 dinara po kvalitetnoj priplodnoj ovci; premiji po utovljenom jagnjetu u iznosu od 2.000 dinara po grlu, kao i bespovratnim sredstvima za investicije u primarnu proizvodnju i preradu za nabavku osnovnog stada, opremu i mehanizaciju u iznosu od 50 do 65% od iznosa investicije.

Svesni činjenice da je sektor stočarstva u Republici Srbiji jedan od najvažnijih poljoprivrednih grana, kao i da ubuduće treba da predstavlja osnovu daljeg razvoja poljoprivrede, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju definisalo opšte vrste mera koje se direktno ili indirektno odnose i na ovaj sektor. U skladu sa ovim zakonom usvojen je veći broj podzakonskih akata – Pravilnika, koji propisuju način i postupak ostvarivanja prava na podsticajna sredstva koja su određena Zakonom.

Ministarstvo i podsticaji

Kada su u pitanju vrste podsticajnih sredstava za 2018. godinu, za pojedine mere podrške je zadržan određeni nivo podsticaja, kao što je premija za mleko u iznosu od 7 dinara po litru, a za pojedine mere podrške kao što su podsticajna sredstva za krave za uzgoj teladi za tov i po košnici pčela iznos podsticajnih sredstava je uvećan. Nastavljeno je sa podsticajnim sredstvima po grlu stoke za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave, kao i za kvalitetne priplodne ovce, koze i krmače.

Nastavljeno je sa merama podrške za krave dojilje, kao i za krave za uzgoj teladi za tov uz napomenu da smo subvenciju po kravi za uzgoj teladi za tov uvećali sa pet na deset hiljada dinara po grlu. Takođe su i u ovoj godini izdvojena sredstva za tov junadi, svinja, jagnjadi i jaradi, kao i podsticajna sredstva za proizvodnju konzumne ribe.

Naravno tu su i podsticajna sredstava po košnici pčela, kod kojih smo takođe povećali iznos podsticaja sa 600 na 720 dinara po košnici, tačnije 20%. Pored ovih mera podrške veoma važna za sektor stočarstva je činjenica da se izdvajaju bespovratna sredstva, kako u primarnu proizvodnju tako i preradu mesa i mleka. Iznos bespovratnih sredstava je od 50 do 65% od iznosa investicije, u zavisnosti da li korisnici podsticajnih sredstava pripadaju području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Ministarstvo - krediti za poljoprivrednike

Takođe, Ministarstvo je i u ovoj godini nastavilo sa kreditnom podrškom i u sektoru stočarstva. Tačnije vrši se subvencionisanje kamatnih stopa i njihovo snižavanje na prihvatljiv iznos. Namena kredita za razvoj stočarstva obuhvata nabavku: kvalitetnih priplodnih grla i grla za tov, mehanizacije i opreme za stočarsku proizvodnju, opreme za sisteme za automatsko napajanje i ishranu stoke, mehanizacije i opreme za manipulaciju stajnjakom i osokom, opreme za ventilaciju objekta i slično, kao i opreme u pčelarstvu i podizanje ribnjaka.

Krediti se odobravaju na rok otplate od jedne do tri godine sa grejs periodom (periodom mirovanja) do godinu dana, bez valutne klauzule, uz kamatnu stopu od 3% na godišnjem nivou u periodu otplate kredita, osim za fizičko lice – nosioca komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar sa prebivalištem koje je na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, odnosno koje je navršilo najviše 40 godina života u tekućoj godini, odnosno koje je ženskog pola za koje je fiksna kamatna stopa na neotplaćeni deo kredita 1% na godišnjem nivou u periodu otplate kredita.

Igor Grabež, savetnik ministra

Ministarstvo poljoprivrede