Rano jeste za brojanje, tek juče, utorak, 11.jul, šesti dan treninga. Na parking ispred hotela u raspadanju, parkirano nekoliko vozila. Glavni teren se zaliva. Hteo sam da dokumentujem ono pisanije od juče. Da vidite kako izgledaju ona creva i stalci.  Iz Čedino, Mitino I Ljupčetovo vreme!                                                                             

Duboki dvadeseti vek. Kuda idemo?

 Iza golova ,,krenulo trnje". Neko je , doduše malo sekao onu živu ogradu. I atletska staza, ako je to staza počela da zeleni.

 Evo!

 Eto, da argumentujem.

 Šta me čudi. Ovo dvoje koji rade ovde na veznom traktu, ovaj administratiuvac kako njima ne smeta sve ovo? Počinju pripreme. Prijavite probleme. Komunalac, Vodovod, neka privatna firma , neka neko dodje. Ako mogu ,,mostovi na Nišavi" (,,crko” sam od smeha kada sam video kako ih objašnjava gradski većnik ,, za sve ili ništa") zašto ne bi i na Stadionu nešto bilo uradjeno!

......................................................................... 

  Trening br. 6.

Snimio sam nekoliko detalja.

Vidim vratili se s mora Bojan Dojkić i Aleksa Kostić Milutinović. Sve bolje izgleda ekipa. Novak Petrović još uvek trči sa strane. Oporavlja se od povrede ligamenata zgloba.

 Oko terena  samo Rea i ja, fizio Radničkog, ekonom.

 Niko, ama baš niko.

Kada se završilo i kada su uspeli da pronadju nekoliko izgubljenih lopti, pozvao sam ih na jednu zajedničku fotografiju. Onako, zajapureni,  zadovoljni. Baš lepo.

Nisam mogao, a da ne uradim ono što sam i prethodnog dana planirao.(Ostavio ih Laza do pola osam, a ja žurio).

 Željko Dimitrov! 

Internacionalac, superligaški fudbaler. Njegov povratak kući znači mnogo. Više od igre u belom dresu. Njegov povratak ima prizvuk još jedne poruke,

Dolazim jer verujem u svoj Klub, u plasman u Prvu ligu. Biće golova !

Željko se uz sve ostalo, kako se ono kaže ,,skrasio"! Odustao je ove sezone od Kine. Supruga, čeka se dete, dve ljubavi spojene u jednu. Porodica i Radnički!

Ajmo! Uh, samo da ponovo bude ,,pirotski mister gol"!