Pošto mi je Bratislav Ćirić, predsednik Radničkog zabranio da sredom radim reportažu sa treninga Radničkog, u subotu, dan pre utakmice, pretpostavljajući kakvo je stanje, otišao sam da se uverim.

Pade mi na um da je zabrana zbog toga, što sam ranijih dana često šetao do stadiona "gledao u zeleno" i u četvrtak, recimo, pre utakmice u Leskovcu, snimio sledeće stanje. Ekonom, fizioterapet, Marko, Baki i Džuna i momci. Možda ne želi da vidim kako nikoga nema.

   U petak popodne šetao sam Kejom. Reče mi moj prijatelj Nača iz Komunalca da su "kačili" nove zastave na Stadionu. Lepo. Viju se zastave Grada, Države Srbije i Sportskog centra. Nigde zastava Radničkog

   Posle stroge kontrole da li mogu da udjem u službeni deo, "naoružani" mrkim pogledima, ljudi u crnim košuljama pustili su me da snimim izlazak na teren i ekipu. Moje zadovoljstvo.

   Na tribinama atmosfera kao nekada. Ljudi vole Radnički. Zaustavila ih korona. Pokriveni deo skoro pun. Bravo!

   Zaboravio sam ono moje "sedalo". Na mom "reporterskom mestu" stolice užas, prljave, na stolu pet milimetara sloj prašine. Izvinjavam se proizvodjačima, nisam imao drugo, maskom, koju sam poneo za svaki slučaj, obrisao sam stolicu i nešto malo prašine na stolu.

  A oko mene, na sedištima, izmedju sedišta "štroka", što bi rekli naši! Tribine su poslednji put čistili tamo 20. maja kada je Radnički igrao sa Dubočicom.

   Moje mesto zovem "reporterskim", levo od mene jedan poduži "svadbarski sto". Ima sedam, osam stolica. Za novinare "štampanih medija". Tamo sedi dopisnik Žurnala, moj brat, kao zaslužni novinar i... Niko više. Naprosto Pirot nema više novinara. Onaj iz Pi kanala, ne zna se ko je i dolazi kad zadje sunce. Onaj drugi iz "PV" nekada dodje na vreme i sedne negde iza komentatora da ponešto čuje, ili se i on pojavi "po ladovinu".

 Zašto ih pominjem? Zato što na mestima gde je "press" sedi ko hoće, a onaj TV komentator sedi na jednoj dasci i viče ljudima iznad glave, jer naprosto nema drugo. Hartije su mu na kolenima. Kamerman iznad njega na toj istoj dasci.

 I ništa.

 Znate ono, ako tebi ili vama, kolege, ne smeta, onda sedajte tako i...

  I kada već o tim tehničkim detaljima, još dva.

 Gradski stadion je jedini stadion u tim, navodno, jačim ligama koji nema reklame. Ama baš nijednu. Ne sećam se da li je nešto ostalo.

 Tamo van stadiona, na onom zidu, gore ostaci reklama ili prava revija propalih firmi.

    Dok su terali inat raniji predsednici, a administrativac to sprovodio u delo, slali su novinare više stotina metara u jednu od dve prostorije Radničkog. Ovi, ponizni trčali su tamo, jer, ko je smeo da se protivi.

 Kada se vlast promenila i moj prijatelj "Tref" ušao u Upravu, ponovo je dozvoljeno da novinari uzimaju izjave na atletskoj stazi.

 Dakle, problem je bio u "Trefu". E moj, Dragoslave Jociću...

   I dobro, sad mogu i pre utakmice da budem na stazi, ranije nije moglo, sad možemo na male golove dok čekamo trenere i igrače da izadju iz svlačionice.

   I ovo!

 Videli ste svuda, kada se izjave uzimaju da iza trenera i igrača stoji ona tabla s reklamama.

Jedino to Radnički nema!

 Radnički nema ni prostoriju za prijem gostiju i novinara, nema miks zonu, nema mesta za kontrolore, nema rasvetu,  nema ozvučenje, sanitarni čvor katastrofa, onaj prostor levo od tribina novi smeštaj za pacove i još neke poludivlje životinje. Otidite da vidite kakav je vešeraj. Pogledajte ona polomljena stakla na kancelariji "La miraža!"

................................................................................................

   I sad na kraju, zašto sve ovo?

  Zašto?!

- Prljava sedišta na tribinama,

 - daska za komentatora,

 - prašina na "novinarskim stolovima"

- Stadion u korovu na sve strane,

- "narogušeni bezbednjaci",

Zašto?!

  Zato što je Radnički organizaciono odavno katastrofa. Zato što ama baš nikoga nije briga kako sve pomenuto izgleda. Zato što administrativac kada obuče odelo na 35 stepeni i dodje na Stadion ne vidi ništa drugo. Njegov životni san je da iznese papire za izmene i izadje na centar da se rukuje sa sudijama.

A za ovu "štroku" za ovu višegodišnju bruku svuda okolo?! To niko ne vidi.

 Izgleda da i "mudro rukovodstvo" ne silazi sa tribina, retko ulazi u svlačionicu, u vešeraj sigurno.

   Zato što smo prošli na stotine stadiona. Zato što su ljudi tamo pravi domaćini. Vaše auto je na službenom parkingu. Ovde to ne može! Zato što vas pitaju kako ste putovali, ponude kafu, sok, domaću. Zato što vam u poluvremenu u kabinu donesu sok, zato što vas za stolom čeka protokol, a posle utakmice vode u prostoriju za konferenciju za novinare.

Isprate sa stadiona.

.............................................................................................

  I na kraju!

   Ako bi me sada pitali čija je briga Radnički, ne bih mogao da se zakunem. Znam jedino da je Radnički vaš, da živi od vaših para.

   A sve ostalo tamo, e o tome ću narednih dana!

 Dosta! Ko zna, ko želi, kome srce igra, ko poštuje vaš novac, taj neka se uhvati.

    A što se svega pomenutog gore, i ovo!

  E čika Dragane, kada bi video šta ti rade sa svim onim što si poklonio ovom gradu, znajući vas, siguran sam da bi ...

 Nije lepo da to kažem!

 Trgnite se ljudi, ili, napolje svi!

................................................................................................................

 Utorak: "Našta deca"!