Ovih dana, a tako je uoči svakog prvenstva, ponovo se prebrojavaju “našta deca”. 

 I ovih dana u prvom timu kod Marka su, ne znam, sedam, osam, devet fudbalera poniklih u Pirotu. Da li su devet, devetnaest, u ovom trenutku, baš u ovom trenutku je manje bitno. Brojka može samo da prevari.

Zašto? Objasniću kasnije!

..........................................................................................

  Tema je mnogo široka. Pokušaću da pojednostavim. Od Živorada, Ote, Ljopše, Čepa... Do danas, mnogo fudbalera je u posleratnom Radničkom poniklo u Pirotu i nosilo beli dres. Mnogo ih je.

  Zatim su se grane sušile.

  Došao je Branko iz Holandije. Pomenuo “Fudbalsku akademiju”! Mnogi su gledali “belo”, a sada cvetaju akademije širom sveta. Otišao je Branko, “pukao” je više hiljada evra. Kako je koji predsednik dolazio, “kleo” se da će se ojačati rad sa mladjim selekcijama. Jedan je čak upotrebio aktuelni izraz - Došao sam da “resetujem”!

   Pre neku godinu, Čelar i Milan Ćirić, takodje su napravili projekat. Odmah sam se pitao, da li i gde taj, zaista dobar koncept može da zaživi? Ništa! Odoše Čelar i Milan, ode i verovanje da može nešto da se uradi!

...............................................................................................

 Stižemo do poslednjeg prebrojavanja!

 Našta deca

  Kada je Marko došao, kako bi ga nečim dočekali,  predsednik Bratislav Ćirić, u saradnji sa Bakijem Savićem i Džunom, oni uvek prežive svaku promenu trenera, poslao je aber i pozvao “našta deca”: Ćiru iz Balkanskog, Necu Mančića, bio negde u Nišu, Željka Miloševića i Necu Nikolića, koji  su se se odmah “razmanuli”, Novaka i Nikolu Petrovića iz Niša, Sokolova iz Dimitrovgrada i pošto nije bilo golmana povukli su Kočića iz Dimitrovgrada. Do početka jačih treninga, kada su se vratili Fića, Bojan, Toti, Denda, Petrov, većina je otišla.

 Baki i Džuna su iz kadeta ili podmlatka uključili Živkovića (već bio), Džikija Mitova, Mladju Krstića uz Kamenovića, koji je tu, Novaka koji se vratio iz Niša, Nikola je digao ruke i Stojanova sa probe u Spartaku, otprilike bilo to.

   I kada ste sve lepo prebrojali, zaista je na prvi pogled izgledalo ono što su neki pisali ponovo na okupu “našta deca”. Igra brojeva, medjutim, može da mnogo zavara.

   Da li su i koliko svi nabrojani momci spremni  da odmah ponesu beli dres? Pogotovo ova deca, Živković, Mitov, Krstić, Sokolov, još godinu, dve mogu da igraju sa svojom generacijom. Da rade, da budu uz prvi tim to može.

    Ne bih da se mešam u Markov posao, ali, pitanje je i za još neke sa ovog spiska, da li u ovakvoj Srpskoj ligi, gde će da “pršti” na sve strane, oni mogu da odgovore? Mora se oprezno da ne “izgore”.

   Dakle, zamka je velika prebrojavati decu. Lično mislim da  neki od njih nikako ne bi smeli da se ubacuju u vatru. Zbog onog pravila da sede na klupi, neki možda da!

..................................................................................................

Takvo je stanje u prvom timu.  A “dole”?!

  Video sam Milana Tošića Čebinca na jednom treningu. E to je jedini primer kako Radnički treba da radi sa decom.

 Čebinac je profesionalac, stegao petlju da se bavi ovim poslom. Već je u štabu Srbije za mladje selekcije.

Video sam njegov trening. Pomagala, ozbiljan rad “iz knjige”, preko dvadeset dece! Ima ih više, sigurno!

 I tu je kraj.

     Dragan Cvetković je u Klubu jer čovek voli. Lepo mu s decom. Profesor, zaposlen. Trenira kada može da uklopi!

    Baki Savić je “devojka za sve”. Svuda kao može. Ne bih rekao.  Često niti zna decu, uhvati se, da vodi utakmice.

    Rade Manić je fudbalsko ime, internacionalac. Čujem da paralelno radi i privatno. Njegov problem, ali...? U ovom trenutku, da pitate i njega koliko dece ima u kadetima, koliko u podmlatku, tvrdim da ne zna.

  Uvek prisutni Joška Djošev sprema se za penziju.

  Miloš Nikolić, doktor fizičke kulture, radi profesionalno u Visokoj strukovnoj školi. Imao je jednu generaciju, izgledalo je dobro. Sada ne znam. Čujem da će nešto privatno. Otvara školu. Praviće se balon!

   I to je sve.

  Radnički nema sistem, nema šefa Omladinske škole, nema tehnička pomagala, nema opremu, nema kampove osim Čebinčevih petlića (Nesebar) nema turnire, nema ljude koji će obilaziti  škole u Pirotu, klubove u Dimitrovgradu, Beloj Palanci, zašto ne i Knjaževcu, Vlasotincu... Ma nema! U Pirotu je nekada postojao Turnir pionira. Propalo.

  Šta ima Radnički kada su u pitanju “našta deca”?! “T’nko, Ljubene”! Tvrdim da ih u ovom trenutku nema pedeset.

 Neka objave spiskove svi. Cvele, Rade, Joška. Ne znam ko je još trener!

.......................................................................................................

    Poseban problem je i to da ima mešetara! Ubede roditelje da će deca biti  Mbape,uhvate ih za ruku i vode u Niš, Beograd. Neki postanu igrači i odu bud zašto, a neki ispadnu “iz igre” i lutaju po niškim klubovima ili se iz Beograda vrate kući. Hoćete spisak, najmanje deset takvih.  I to su našta deca. Ali ona koje su neki vodali po Srbiji.

.........................................................................................................

   Vladan Vasić obično govori da se ulaže u decu, u sport. Jeste tako. Daju se i stipendije sportistima! Bilo je ponešto i za trenere. Gde su sada neki koji su dobili pare da se školuju. Hoćete imena. Nema ih, bre. Ma, nisu u fudbalu.

 Stipendije su, rekoh, davane i deci. Hoćete sada da vam kažem neke mamine i tatine sinove koji su dobijali stipendiju, a sada ih nema.

   Problem fudbala, to je problem i rukometa, košarke, odbojke. Pirot nema kvalifikovane trenere.

 Jedini način da se sa decom radi profesionalno je da Gradska uprava izdvoji  novac i zaposli recimo deset diplomiranih sa Fakulteta za fizičku kulturu. Da nadje način, da li je to pri Sportskom savezu, Sportskom centru. Da tih deset, možda i više, prema svom interesovanju, rade u fudbalu, košarci, rukometu, odbojci.

   Da “spavaju” na stadionima i halama. Da dobijaju nagrade za uspešne rezultate, da budu stimulisani. Da se školuju!

 Stižemo, dakle, do politike u sportu. U Pirotu je nema, kao što je nema i u većini klubova.

............................................................................................................

   I na kraju, bez da nekoga uvredim. Ovog vikenda “našta deca” igrala su utakmice prvog kola. Za podmladak su igrali već spominjani “prvotimci” i nekoliko kadeta. Podmladak nema dovoljno, nema jedanaest igrača. Podmladak nema golmana. Brani ko hoće. Bilo tako i ranije.

Podmladak Radničkog Pirot poražen sa 10 :0 od niškog Radničkog! Kadeti  izgubili 4:0 u Jagodini! Pioniri, kao domaćini, poraženi sa 4:3 od ekipe Šampion iz Leskovca.

....................................................................................................

 I na kraju da pitam roditelje! Kada su vas iz Kluba poslednji put zvali na roditeljski sastanak? Da li se neko iz Kluba interesuje kakvi su djaci, koliko plaćate naknadu za treninge? Koliko u Radničkom, a koliko privatnim trenerima? Koliko je vaše dece odustalo od treniranja i otišlo u druge sportove?

   Ako imate odgovore, pišite, ako ih nemate pitajte u Klubu.

Predsednik se zove Bratislav Ćirić, administrativac Dragan Janković. Trenere znate. To je, pored ekonoma, Radnički!

Nema drugih.

…………………………………………………………………………..

  U sredu “Organizacija rada u Klubu”.

*Naslovna fotografija: Milan Tošić