Radnički "jedan"

Marko Vidojević i njegovi "borci" Filip Tolić, Bojan Dojkić, Miloš Spasić, Stefan Marković, Aca Stojković, Boža Mančić... svi ovi dobri momci koji su juče igrali ili sedeli na klupi, u ovom trenutku najveća su vrednost pirotskog fudbala. Dolazak Marka Vidojevića iz Budve, vratio je vreme Trefa i Vignje i kroz Markovu ličnost i njegov rad, kroz disciplinu i kvalitet ovih fudbalera, jučerašnjom "šestardom" potvrdio da će ovo proleće biti u znaku našeg tima. Namerno kažem tima, ne Kluba !

Radnički "dva"

Okosnicu jednog Kluba čine trener i fudbaleri, navijači, rukovodstvo Kluba i tehnički sektor. Radnički, što se rukovodstva tiče ima neumornog predsednika Zorana Nikolića, koji paralelno uspeva da bude uspešan direktor i borben predsednik. Tu sa njim je kao saputnik Ivan Džunić. I tu je kraj. Radnički je i dalje bez direktora, ili sportskog direktora, obrazovnog generalnog sekretara , većina članova Uprave zaboravili su gde je Gradski stadion. Ipak, Radnički "jedan" i Radnički "dva" ako je suditi po trenutnom stanju čine uspešnim ovaj klub.

Radnički "tri" "Pirgosi"

Ovi momci godinama su uz pirotski tim. Kiša, sneg, u Pirotu ili ko zna gde sve, bili su uz beli tim, pevali im iz sveg glasa i činili treći stub ovog Kluba . Ne znam kakva je saradnja i koliko Klub pomaže "Pirgose" kao što to rade drugi, ali "Pirgosi" i dalje pevaju ,,Kad dodje nedelja"...; Verujem da će se posebno pripremiti za Temnić, kao što se nadam da će ih biti i u Jagodini. Jednostavno sve se menja u Radničkom, Pirgosi ostaju, dolaze i prolaze generacije. Još jedan, treći uspešan deo ovog Kluba.

Radnički "četiri"

Seme "otrova" posejao je bivši predsednik. Ne samo onim filozofskim odlukama da napuni podmladak igračima sa svih strana, već i načinom rukovodjenja. Bilo je tu svega i svačega, ali o tome se ćuti i niko se ne pita šta se dogadjalo!! Pošto se našao kritikovanim, bivši je svom poslušniku njegovom "pendreku s kravatom" izdao nečuveno naredjenje. Tužni su oni koji vladaju zabranama. Dakle, Nenadu Paunoviću , zabranjuje se nesmetan rad. Sve ono vidite na svetskim i srpskim televizijama, ono kada igrači izlaze na teren, pripreme igrača u hodniku, izjave na poluvremenu, prenos kada se sudija pozdravlja sa igračima i baca novčić, kada posle utakmice ispred miks pulta, koji je "špansko selo" za "pendrek s kravatom", sve to je bivši narednio i "pendrek" je našao prave "uniformisane pendreke" da kada se NP pojavi da preduzimaju "zaštitne mere", jednom me glavni "pendrekaš", uhvatio za vrat, ali je to ostalo tako. Džaba izjave u Policiji !!!

Kako je juče počelo prvenstvo, znajući da je "bivši" otišao, ali "tragovi" ostali "pendrek s kravatom" je korektnom obezbedjenju iz Tigra ponovo izdao naredjenje i novinare poslao na ulaz od Hitne pomoći i odlazak na atletsku stazu ka Istoku. To mi je rukovodilac ovih momaka uz izvinjenje rekao. Kako sam znao da će "pendrek s kravatom" inače dopisnik jednog portala, nastaviti da zabranjuje, istog prepodneva sam od Ninoslava Spasića , nekada jednog od najboljih srpskih sudija , sada posmatrača na Super ligi, pitao koja su moja prava. Izdvajam jedno parče .

Očekujući, bez obzira na to, neku modifikovanu zabranu, poslao sam poruku Zoranu Nikoliću, predsedniku

Zoki, bolje je da se javiš da se dogovorimo. Laži Dragana Jankovića konačno su izašle na videlo!
Ukoliko mi neko danas jednog sekunda ne dozvoljava da radim svoj posao reagovaću !
Procenite ! Janko i njegove laži ili moj višedecenijski rad !!
Ljudima je preko glave inadžija i ... .
Nemam strah !

Dakle, poruka nije uspela. Tek kada sam pozvao Ivana Džunića, koji me je pre podne na utakmici Tanasko Rajić – Jedinstvo, ubedjivao da će sve biti u redu, redar, kao da sam uzgrednik, me atletskom stazom bukvalnio "sproveo" do izlaza iz svlačionice gde sam snimio što mi je bilo potrebno.

I još jedna ironija, na svu ovu muku i trogodišnju patnju, kolege novinari do sada nisu reagovali, mada je samo Bora Petrović u pravom smislu novinar, ostali su držači mikrofona, i nijednog trenutka nisu tražili osnovna prava da radimo.

Pošto nam je juče konačno odobreno da ispred ulaza u svlačionice, kako sam tražio, snimimo izjave aktera, kolege su to iskoristile i onako tiho priznale "fala Bogu"!

I još jedan detalj "tehničkog sektora". U Radničkom ih ima dvoje, u stalnom su radnom odnosu i za njihov rad se bruto plati oko milion dinara. Ne znam da li trenerima mladjih kategorija toliko godišnje se da naknada! Njihova obaveza je da , kao što se vidi, obezbede "regularnost" utakmice. Da li je "čovek s kravatom" prošle nedelje svraćao na stadion ne znam, tek na utakmici sa Rtnjem, na Stadionu su viorile zastave Srbije i grada. Evo kako su izgledale. Za svu sramotu "čoveka s kravatom" i njegovih "poslušnika"

Zastave Srbije i grada Pirota

I još ovo. Ne mislim da ubuduće ćutim za bilo šta što se oko nas dogadjaja a vredja našu intelegenciju, ugrožava nam rad i izražava nepoštovanje prema svemu što sam do sada uradio, radeći za Radnički, ne tražeći za ovih 40 godina nijednog dinara! Ljubav i radost!

Znam da su se mnogi gledaoci radovali mojoj muci dole na atletskoj stazi, kao što znam da sam do sada hiljadu pitanja, možda i od njih dobio kada će ponovo biti prenosa Radničkog. Dok je ovakvih likova – nikada, uz izvinjenje Marku, Filipu, Bojanu, Patiju, Makcu, Boži. Zbog njih bi , kao nekada i iz kokošarnika, iz drveta prenosio utakmice. Od 1978. do skora.

Ako neko ima obraza, možda će i pocrveniti! U šta sumnjam!

I na kraju da se legitimišem! Ja sam član Udruženja sportskih novinara Srbije i član AIPS Svetske asocijacije novinara. Sa ovom legitimacijom, mogu da snimam utakmicu Real – Barcelona sa terena gde hoću!!. A na Stadionu kraj Nišave!!! ???

AIPS legitimacija

Pogledajte šta na poledjini legitimacije piše!

I još nešto. Radnički je dužan da dostavi akreditacije, legitimacije za ovu godinu i markere na kojima će pisati PRESS – foto ili video. Sa tim markerima mi možemo snimati i sudije i kapitene na centru dok bacaju novčić. Tek da znate vi koji ne znate šta zabranjujete.
Ovo nije borba za moj rad samo, već za demokratska prava svih novinara. Ista kakva imaju novinari na svim terenima na svetu.

Jedino pored terena Radničkog, iza golova nema fotoreportera. Sve ste rasterali. Važno je da na kraju utakmice čovek s kravatom izadje da se rukuje sa sudijama i daje izjave o igri ekipe, sačuvaj Bože, za jedan portalčić!

Sva sreća, Radnički, Radnički i Radnički – Pirgosi, čuvaju Klub, sakrivajući mnogo toga što se "iza zavese dogadja".