Zaista ne znam šta da vam kažem novo, da bi ovo što pišem imalo karakter informative. Možda posluži kao još jedna u više desetina opomena.

Bio sam danas na Krupačkom ptelazu. Rampa već nekoliko dana ne radi. Sad su je i skinuli.

Tu na prelazu zaustavio sam dvojicu namernika. Jedan u kolima, ljut, nervozan i drugi čičica koji je gurao ona zidarska kolica.

Otuda sam otišao na Železničku stanicu.  U hladovini, sedela je grupa ljudi. Vačjda su to radnici. Vidim radi se nešto u zgradi.

 Sinoć kada sam zvao ženski glas  mi je rekao - zovite sutra šefa.

 Krenem ja da tražim šefa.

Poodavno sam u prepisci sa izvesnim Nenadom Stanisvljevićem. On je valjda u Pres službi. Danas mi je napisao  - na dogadjaju sam!

Izgleda da taj dogadjaj traje više od dvadeset dana, koliko ga tražim.

 Jedan odgovor sam dobio. Drugi, o radovima koji su  na pruzi i ovim rampama, obećao je.

Saznao sam da je rampa skinuta, odneta u Niš, plastičnom folijom prekriveni svetlosni signali .

 Kada voz nailazi. Kao nekada na Knjaževačkoj rampi, mašinovodja svira od železnićkog mosta i stane ispred rampe, valjda desetak metara.

 I tako…

 Neću da razmišljam o tome, ako u istom trenutku …

 Obećavam da ću da nastavim da zovem Nenada Stanisavljevića.

 A vi, tu prelazi na hiljade ljudi dnevno, vodite računa.