Boldirana kurzivna komedija naravi

Radnja dogadjaja: u jednom gradu ko zna kom

Lica:

- "Sima" šnajder - ovdašnji

- Soban - duhovni vodja

- Smušan – čovek u senci

- Sovulja - novopečena revolucionarka

- Sagana – pozadinska vera

- Naručeni – žurnalist po zadatku

- Dojčilo - tv mag

- Usputni – prolaznici kroz "Simin" život

Komedija naravi bez činova, sa čestim "pucanjem po šafovima" i raspevavanjem ...

Komedija u toku...

Igra se u različitim prostorima po principu: "Gde kod nadješ zgodno mesto – nastavi da glumiš"

......................................................................................

Još kao klinac "mali Sima", igrajući se u ulici s decom, želeo je da bude glavni. Ako se Simi igrala klisa, dečaci su to prihvatali! "Žandar lopov" ma morali su! Na male goliće, "najbolje su voleli". Sima "maksima" prozvaše ga kada je uveliko bio osnovac. Tada je priznao svojim drugarima da je sanjao je da će kad poraste da bude "glavni"! Ma ne u ulici, ma ne u naselju, u "gradu ko zna kom"!

I jednog dana "mali Sima" porastao i postao gimnazijalac. Poželeo Simče da se njegov glas čuje preko pravog radija i u tome je je dobio veliku pomoć školske drugarice, ćerke radijskog novinara. I tako je Sima postao malo reporter sa Ciglane, malo dežurni kraj telefona, a često je imao zadatak da prikuplja i rezultate utakmica seoskih timova! Napredovao je iz nedelje u nedelju kada se emisija emitovala.

U školi, u ulici, Simu su svi znali, ja sam novinar, hvalio se.

Vreme je brzo prolazilo. Sima je porastao i otišao u glavni grad autonomne pokrajine na jugu da uči geografiju. Sime nije bilo dugo. Vratio kao dipl. geogr. bez ambicija. Simče je poželeo da i dalje bude Sima novinar.

Novinar iz Radija, kod koga je Sima učio prva "radio slova" dugo je ubedjivao Dojčila, magičnog, koji je, kada "smo srušili Miloševića" dok je Sima bio u južnoj pokrajini, da Simče radi u "žutoj" televiziji gde je on bio i Bog i batina! Dojčila je Sima podsećao na Boška Buhu i nije hteo da čuje. Duga je bila borba i mali Sima, svršeni geograf, postao je novinar tv, u gradu koji su "podvukli žutim"! Dojčilo je gundjao, ali, uz neke dobro poznate u praksi "partijske pritiske" primljen je porasli Sima i tako ponovo postao novinar.

Fanovi poraslog Sime jednog dana bili su iznenadjeni! Nema Sime! Kasnije se saznalo da je otišao na sever, u nekada drugu pokrajinu, ponovo u glavni grad. Simu su samo glavni gradovi u njegovom razvoju bili interesantni. I tamo se ubacio u "pisani medij"!

Nije prošlo mnogo godina, Sima, poželeo da ostvari san i bude "veliki" u svom gradu, i... vratio seeee...

Nije mirovao. Dečiji snovi su ga stalno mučili! Pokušao Sima da "pronadje sebe" u vlasti, približavao se i udaljavao od nje i svakim danom sa Sobanom, sa kojim se upoznao, smišljao kojim putem da krenu u osvajanje trona!

I porasli Sima setio se da je, kao mali i malo veći, bio novinar i smislili- novinuuu!!! Malu po formatu, nije bila za kese za krompir na pijaci! Moglo je da se uvije, recimo, tegla meda, ili flašica od pola litra rakijice!

Našli Sima i Soban mlado čeljade, još naivno i napravili "veliku" Redakciju. "Porasli Sima novinar", Soban duhovni vodja i mali Naručeni krenuše da pišu. A hartija jadna, trpi, kuka, podvija se pod teretom, ali oni pišu. Bljuju vatru, ma sve i svašta.

Mali Sima, kratko mu pamćenje zaboravio i novinara koji ga je učio "prva slova" otišlo mu iz pameti i ko ga je "ugurao" pored Dojčila u "žutu teve"! Sve je zaboravio i počeo da "gazi". Malo on, malo naručeni! Ponekad prosto, s privatnim uvredama, ponekada u vlast. Ali bilo tanko! Bez "težine"!

Brzo su Soban, Sima i Naručeni "pročitani" ali su i dalje uporno "gazili" po hartiji. Pročitani su i kakve su im "zadnje ili prednje namere" bile.

Novina se smanjila ne samo po velilčini, već je počela da izlazi, oposti mi Bože "kao ciklus"! Tako su je zvali. Na mesec dana, za tim redje i nikada višeee!!

Ali, šta će im "piskaranje na sijavom papiru" kada su kod istoumnih iz ulice, nešto rodbine i prijatelja "snažno podržani" da ostvare Simine snove i naprave "GeGe". Čuo to Smušan i viknuo, tu sam, dolazim, more sad ćemo da im ...

I tako od malog Sime reportera sa Ciglane, geografa iz glavnog grada južne pokrajine, Dojčilovog Boška Buhe, usvojenog novinara ortaka Sobana, postao je Sima politika!

I bilo što bilo.

Izgubio se mali Naručeni, shvatio da je to bila pusta staza njegovog mladalačkog života i otišao tragajući za novim svetovima. Otišao on, ali je sa Smušanim stigla i Sovulja i četvorka je krenula u političke pustolovine!

I gra nije trajala dugo. Jer nije bilo dovoljne "snage". I Sima jednog dana odluči da skine izbledeli dres " bez boje mirisa i ukusa" i povede Sobana, Smušenog i Sovilju u veliku partiju. Razgalamio se Sima tamo, zaprepastio osnivače partije, gurao se, "grebao" i gle mali Sima ušao u veliku politiku. Seo Sima, oko njega stajali u čudu, kao koreografija, članovi stranke. Ugledao Sima mikrofon, setio se svoje prošlosti i počeo da "viče" u mikrofon!!

Postao veliki Sima prvi odbornik velike stranke u Skupštini i sa Sobanom, Smušanim i Sovljom, "uzeo banku" i ne silazi sa govornice.

Nije bilo potrebno mnogo vremena i veliki Sima je postao "načalnik". Dok je on "načalnikovao" počelo da se "kuva" u velikoj stranci. Ko je ovaj da nam "soli pamet", gde je bio kada smo se borili... Napolje ... I jednog dana, Sima načalnik, ispraznio fioke i otišao...

Sa njim u paketu i prateća trojka.

Vratio se Simče svojoj "partijici" gde ga je čekalo sigurno mesto jer tamo nikoga nije bilo! Nema više fotelje, partijski razgovori vode se u kafiću na spratu gde može da se puši i nastavili kao "odvojeni" da kašlju u skupštinski mikrofon, svesni da je ostala još samo "slamka"!

I, pre neko veče, dosetili se Simke "veliki", Soban, Smušeni i Sovilja da izvade "keca iz rukava", Sagana je postala tako "slamka" vera za njihovu političku dušu!

Okrenuli se Sima, Soban, Smušeni i Sovilja, zaboravili su šta su sve govorili o "žutima" i još nekima "duginih boja" otišle im od pameti sve bljuvotine, uvrede na njihov račun, zažmurili na jedno oko, pendžetirali obraze i stali pod svetla sijalica i pred kamerama rekli:

MI VOLIMO VAS!

Citirali onog i javno uskliknuli "oprostite nam ružnu prošlost".

Potpisao "Simoni požuteli" novu pristupnicu, bez da mu ruka mrdne, dok su gromko pljeskali i poskakivali Soban, Smušeni, Sovilja i naravno vera njihova Sagana kojoj pripadaju velike zasluge za "upomoć transfer".

U teskobnoj prostoriji nisu vidjeni Naručeni, shvatio na vreme šta mu se desilo i Dojčilo, koji je tog dana po rasporedu, šetao svog maltezera!

Napomena autora Komedije naravi:

Ova Komedija naravi može da se čita i kao autobiografija jednog čoveka. Jednog od mnogih "šnajdera" koji su bez imalo stida, ne promenivši boju lica, menjali svoje opredeljanje, sve zarad vlasti.

Istorija kaže da ipak nisu dugo trajali! Narod, srećom sve vidi, čuje, razume ... !!!

...........................................................................................

Napomena

Drama “Razvojni put Bore Šnajdera” proglašena je polovinom devedesetih od žirija kritike za najbolju srpsku dramu druge polovine dvadesetog veka. U njoj pisac prati nekoliko relacija, od kojih su najvažnije društveni milje, u kome se uspinju nesposobni i za poslove nepripremljeni karijeristi...