U prilogu meila je jedno moje neprijatno iskustvo koje se kumulira već dve nedelje. Čitam Vaš portal i vidim da nisam jedina. Smatram da je dobro da delimo ovakva iskustva kako bi se došlo do rešenja a Vaš portal nam predstavlja Vox populi.

"Svaki odlazak, za vreme epidemije, u ambulantu predstavlja traumatično iskustvo i podrazumeva da doživite neprijatnosti i da objašnjavate “korak po korak” način da pravo na zdravstvenu zaštitu i ostvarite.



Hronični sam bolesnik, imam 48 godina, dijabetičar na insulinskoj terapiji (sa dobro regulisanim šećerom). Vakcinisana sa dve doze vakcine protiv korone. Posle prvih simptoma koji su ukazivali na prisustvo virusa korona, i pozitivnog testa člana porodice, kao odgovorna osoba javila sam se lekaru. Pozitivan test potvrdio je prisustvo virusa i propisana mi je terapija. Napominjem, da bez obzira na dobro regulisan dijabetes, kod osoba sa ovim stanjem, za vreme virusnih infekcija vrednosti šećera u krvi mogu biti znatno povišene.

Po savetu lekara postepeno sam i vrednosti šećera u krvi uspela da regulištem. Posle drugog višečasovnog čekanja na kiši i vetru, dobila sam novu antibiotsku terapiju i stanje je krenulo blago da se poboljšava.

Pregled i komunikacija sa lekarima bez primedbi. Put do njih.....trnovit

Sinoć, petak veče počinje glavobolja i intenzivni kašalj, ne znam šta je u pitanju jer nisam lekar i ne lečim se sama.
Pretpostavila sam da je to dovoljan razlog da se javim u Kovid ambulatnu, no zaboravih da je vikend :(

Jutros, oko 10h, sačekala  oko 60 minuta i kada sam došla na red “Ljubazna” sestra pita ako mi je loše zašto nisam sinoć došla, zar ne čitam šta piše na obaveštenju na vratima. Rekoh noćas mi je bilo loše i napomenuh da sam pozvala savetnika za prava pacijenata, objasnila situaciju, jer ne mogu da procenim “stepen” pogoršanja zbog
kog se trebam javiti ili pak sačekati dva dana, do ponedeljka pa kao neodgovorna osoba budem prozvana da se nisam javila na vreme.

Savetnik me uputio da imam pravo na pregled . Sestra mi na to kaže:”Nek dođe onda on da te pregleda” , “Zašto ga uopšte i zoveš?”. Ne mogu rečima opisati koliko mi je bilo neprijatno i kako sam se osećala. Ali ipak u skladu sa svojom kulturom odgovorih: “Zato što sam upoznata sa svojim pravima ali ne znam način da ih i ostvarim.” Šta drugo reći a ne zaplakati...



Nisam zdravstveni radnik i nikada se ne lečim sama. Terapije koristim isključivo one koje su propisane od strane lekara.



 Za 14 godina, koliko koristim zdravstvenu zaštitu u Pirotu, nisam naišla na lekara koji je odbio da me pregleda, ali doći do ordinacije postaje “naporno”, ali mi je blago nejasan krajnji cilj. Da li treba da odustanemo ili...



Oboljevaju i zdravstveni radnici, to je jasno, i time se smanjuje broj lekara za preglede. Ali slična je situacija i u drugim gradovima i opštinama gde svakodnevno Kovid ambulante rade od 7-22h bez selekcije pacijenata. Pozivaju nas na strpljenje, ali i strpljenje ima granice, posebno u situacijama kada se ne osećate dobro, imate temperaturu, čekate po nekoliko sati, bez toaleta, sve ostalo (hranu i vodu) možete poneti.


Zdravstvenu zaštitu garantuju nam Ustav i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, ono što stanje čini težim nego što jeste, zbog epidemije kvoida, jesu uslovi ispod svake granice ljudskog dostojanstva.


 Korona ipak ne zna za vikend."

P.S.

Autor teksta je Biljana Marinkov, naš bivši uspešni novinar  ( radila je kasnije i u jednoj pirotskoj tv )