Ne znam da li to remont još uvek traje ili nam se neko smeje u lice, dok Nišava u minimumu protiče kroz centar grada. Imam utisak da nas “žalno gleda” ( što bi rekla moja pokojna baba Ljubica), sama je i napuštena  jer je leto otišlo, a svakim danom sve svežije.

 Čak, gledam u subotu i ribolovaca je sve manje!

...................................................................................

Ovo kao uvod, da dam oduška sebi i izbacim iz duše ono što me ovih dana muči.

Pozvao sam naše ljude da se i oni otvore i da zajedno nastavimo da se borimo da nam vrate našu emociju, uspomenu, naše detinjstvo, mladost, provedenu na keju, na Nišavi, kod bunkera, na brzacima.

Ne mogu da im oprostim ćutanje. Ovima u HE Pirot, čak nam nisu rekli ni kada je remont, ni ovima u EPS-u, direktoru Miloradu Grčiću, koji je izgleda obećao da će doći, ovima našima gore u gradskoj vlasti, ali i svima nama, vama, koji ćutite , pritisnuti svojim svakodnevnim problemima.

Nišavu nikada nećemo ostaviti samu!

Srđan Krstić, naš sugrađanin, profesor,  reagovao je na detalje iz odgovora koji je poslala  Republička  vodoprivredna inspekcija

Krstić smatra da u startu nije smelo da se dogodi da se voda iz turbine uliva u Nišavu, da je gradska vlast morala da zaštiti naše sugrađane i Nišavu, da ne bi dolazilo do tragedija, ali i da Piroćanci mogu da imaju reku. Ovako smo je izgubili!

Nastavićemo.

Nastavićemo na sve moguće dozvoljene načine, da  nam se ova godina nikada ne ponovi. Izguibili smo dva života,  oteli su nam radost i zadovoljstvo, da bi nam se ovih dana smejali u lice , dok Nišava “jedva” protiče , bez vode i nas koji je volimo!