Portal Pirot Plus online uz podršku Ministarstva kulture i informisanja realizuje projekat “Romi čuvaju svoje zanate – o Roma araćhen pe zanaća”, u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina u 2021. godini.

O Portal Pirot Plus online uzali podrška taro Ministarstarijum baš i kultura hem taro informisanje realizuvinol o projekat “Romi čuvaju svoje zanate – o Roma araćhen pe zanaća”, kataro Konkursi aškalo sufinansiranje e projekengro kola ćeren medijska sadržaja ko čhibja ko nacionalna manjine ando 2021. berš.

***Stavovi izneti u medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

***O Stavoja izikalde ando medijska sadržaja na izražavinen o stavoja kataro organja kola dine o sredstava.

Projekat „Romi čuvaju svoje zanate“ ima za cilj ukazivanje na značaj očuvanja zanata u Pirotu, afirmaciju rada zanatlija i podsticaj mladih da se u potrazi za poslom interesuju i za zanatska zanimanja.

U Pirotu među pripadnicima romske nacionalne manjine ima nekoliko zanatlija koji se aktivno bave tim poslom - kovači, korpari, rabadžije, lutkari, ćilimarke.

U serijalu koji sledi, kroz razgovor sa Romima zanatlijama, ilustraciju njihovog rada i analizu uslova u kojima rade, ali i mogućnosti da opstanu u savremenom društvu, objavljujemo priloge koji će prikazati zanate u Pirotu koje Romi čuvaju i danas, ali i pokrenuti određena pitanja u cilju očuvanja ovih zanimanja.

„O Roma araćhen pe zanaća “ i projekta kole isi cilj te ukažinol sar treba te zaaraćhe pe o zanaća ando Piroto,te afirmisinol e zanatlijen hem te dol podsticaj ternenđe kana roden bući te zainteresuvinenpe i aškalo zanatska buća.

Ando Piroto maškaro o Roma isi nekobor zanatlije –(phirne) kola aktivno ćeren zanatska buća ,sar god soj i o: korpari,korparija,rabadžije,lutkarija ,ćilimarće.

Ando serijalji kova ka ovol ko amaro portalji ,e Romencar kola i phirne- zanatljije ka vaćera ,hem ka ilustruvina sar ćeren bući ali ka ćera i analiza ande save uslovja ona ćeren bući hem da li šaj te opstaninen ando savremeno društvo,ka objavina prilozi kate ka dićhen o zanaća ando Piroto kola o Roma i avđive araćen,ali i ka pokrenina nesave alavipa sar bi zazaraćeninepe o buća.

Korparstvo - O Korparstvo

Retkost je danas naći korpara i predmete izrađene od vrbovog pruća. Ove rukotvorine mogu se kupiti uglavnom na vašarima ili na određenim turističkim manifestacijama. Nažalost, i ovo je jedan od zanata koji polako nestaje.

But i retko avdjive te araćhe nekas koj i korpari i koj ćerol bući taro vrbasko kaš.Alaka rukotvorine šaj te ćinenpe samo ko vašarja hem ko nesave turistička manifestacije.Bezeja i,sose i akava zanaći odmerol.

U Pirotu, gradu koji je nekada bio poznat po stotinu zanata, bilo je i korpara. Danas još samo jedna porodica čuva ovaj zanat.

Ando Piroto,andi điz koja ulji poznato po o šel zanaća,ulo i korparija.Avđive samo panda jek familija araćhol akava zanaći.

Porodica Osmanović živi u selu Berilovac, na svega tri kilometra od grada. Bračni par Ivica i Radica izrađuju predmete od pruća i uživaju u ovom zanatu. Kako kažu, ne postoji predmet koji ne mogu da opletu ili da naprave od pruća.

I familija Osmanović živinol ando gav Berilovac,tari điz dur samo trin kilometra,Rrom thaj Romnji o Ivica hem i Radica ćeren kaštunale predmeća hem uživinen ando akava zanaći.Sar vaćeren,nanaj savo našći te ćeren taro kaš.

Radica Osmanović ovaj zanat naučila je od supruga i ona uglavnom plete manje predmete. Prema njenim rečima, pre nekoliko godina Ivica Osmanović je imao veliku porudžbinu i rok za izradu, s obzirom da nije mogao sam da postigne Radica je, u želji da mu pomogne, počela da uči zanat.

I Radica Osmanović akava zanaći sikljilji tar po Rrom i oj khuvol uglavnom po cikna kaštunale predmećja.Sar oj vaćerol ,predi nekobor berš e Ivica ulji bari porudžbina hem roko dži kana te završinol,sar našine korkoro te završinol i bući ,i Radica manglja te pomogninol pe Rromese hem udžukha počindja te sikljol o zanaći.

Ivica Osmanović je zanat naučio od svog dede. U vreme kada je učio zanat od toga je moglo dobro da se zaradi i živi, ali sada kupaca nema. Teško opstaju jer porudžbine imaju s vremena na vreme i uglavnom se radi o manjima količinama, kaže Osmanović.

O Ivico Osmanović o zanaći siklilo tar po papu.Kana silklilo o zanaći tegaj šajine šukar te zaradinolpe taro adavkha zanaći,ali akana nanaj koj te ćinol avkha so amen ćera.Pharese džal i bući,pharese avol i zarada,o narodo but po hareste rodol lenđere predmeća,hem uglavnom i cikna porudžbine ,vaćerol o Osmanović.

Ukoliko bi neko želeo da poruči predmete od pruća ili garnituru Radica i Ivica će rado napraviti, a zainteresovani mogu da ih kontaktiraju telefonom ili da ih potraže u selu Berilovac.

Ako bi nekoj manđoline te poručinol nesavo predmeći ili garniture i radica hem o ivico bi ćerenine rado,a sarore kola manđen šaj prekalo telefonji te dobinenlen ili te araćhen len ando gav Berilovac.

Osmanovići prave velike i male korpe koje imaju različitu namenu, vrbovim prućem pletu flaše, izrađuju nameštaj, baštenske garniture, različite predmete za kuhinju i dekorativne predmete.

I familija Osmanović taro kaš khuvol bare i cikna korpe ,taro vrbino kaš khuven flaše,ćeren nameštaj,garniture aškali bašta,aškali kunjinja svakakva predmeća.

Nažalost nemaju naslednike ovog zanata jer su, prema njihovim rečima, mladi nezainteresovani. Ipak, Ivica je voljan da nauči svakog ko želi i naglašava da nije naporno. Oni uživaju dok rade, a sve što se napravi je svakako korisno, ali i lepo.

Bezeja i so nanajlen nasledniko aškalo zanaći,sar ona vaćeren o terna nanaj zainteresuvime.E ivico isi volja te sikavol svakonjas kova manđol te sikljol o zanaći,vaćerol kaj nanaj naporno te sikljo.Ona uživinen dok ćeren bući,a sa so ćerolpe i svakako korisno,hem šukar.

Inače, za izradu predmeta od vrbovog pruća koriste se grančice vrbe koje se lako savijaju. Grančice se najpre pripremaju za rad, a potom dobrom majstoru za jednu korpu, na primer, ne treba više od dva sata.

Inače,te ćerolpe predmeći taro vrbino kaš,koristinen pe o granicice tari vrba kola šaj te savine.O grančice prvo treba te pripreminen pe bućaće,a posle jećhe bućarnese aškali jek korpa ne treba po but taro duj saća bući.

Predmeti od pruća lepi su bez ikakvih dodatnih ulepšavanja, ali mnogi od njih mogu i dodatno da ih ukrase dekupaž tehnikom ili dekoracijom po želji. Ako postoji motivacija za kreativnost nema granice, a sve ovo zaista vredi sačuvati.

O predmeća taro kaš šukar i i bizo bilo savo ukrasi,ali šaj i te ukasinen pe sar koj manđol,npr šaj te dodolpe i dekupaž tehnika ili bilo savi dekoracija koj sar manđol.Ako isitu motivacija aškali kreativnost nanaj granice,a sa vredinol te araćholpe.

Ukoliko imate malo slobodnog vremena i želite da probate ovim da se bavite pokušajte. U našem gradu imate od koga da učite. Vredi iskoristiti.

Ako isitumen hari slobodno vreme i manđen te probinen akaleja te ćeren bući ,šaj te pokušinen.Andi amari điz isi kastar te sikljon.Vrdinol te iskoristinolpe avkha.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Poštovani građani, vaše sugestije i komentare u vezi sa temom možete da nam pošaljete na e-mail adresu plusradio010@gmail.com