Portal Pirot Plus online uz podršku Ministarstva kulture i informisanja realizuje projekat “Romi čuvaju svoje zanate – o Roma araćhen pe zanaća”, u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina u 2021. godini.

O Portal Pirot Plus online uzali podrška taro Ministarstarijum baš i kultura hem taro informisanje realizuvinol o projekat “Romi čuvaju svoje zanate – o Roma araćhen pe zanaća”, kataro Konkursi aškalo sufinansiranje e projekengro kola ćeren medijska sadržaja ko čhibja ko nacionalna manjine ando 2021. berš.

***Stavovi izneti u medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

***O Stavoja izikalde ando medijska sadržaja na izražavinen o stavoja kataro organja kola dine o sredstava.

Projekat „Romi čuvaju svoje zanate“ ima za cilj ukazivanje na značaj očuvanja zanata u Pirotu, afirmaciju rada zanatlija i podsticaj mladih da se u potrazi za poslom interesuju i za zanatska zanimanja.

U Pirotu među pripadnicima romske nacionalne manjine ima nekoliko zanatlija koji se aktivno bave tim poslom - kovači, korpari, rabadžije, lutkari, ćilimarke.

U serijalu koji sledi, kroz razgovor sa Romima zanatlijama, ilustraciju njihovog rada i analizu uslova u kojima rade, ali i mogućnosti da opstanu u savremenom društvu, objavljujemo priloge koji će prikazati zanate u Pirotu koje Romi čuvaju i danas, ali i pokrenuti određena pitanja u cilju očuvanja ovih zanimanja.

„O Roma araćhen pe zanaća “ i projekta kole isi cilj te ukažinol sar treba te zaaraćhe pe o zanaća ando Piroto,te afirmisinol e zanatlijen hem te dol podsticaj ternenđe kana roden bući te zainteresuvinenpe i aškalo zanatska buća.

Ando Piroto maškaro o Roma isi nekobor zanatlije –(phirne) kola aktivno ćeren zanatska buća ,sar god soj i o: korpari,korparija,rabadžije,lutkarija ,ćilimarće.

Ando serijalji kova ka ovol ko amaro portalji ,e Romencar kola i phirne- zanatljije ka vaćera ,hem ka ilustruvina sar ćeren bući ali ka ćera i analiza ande save uslovja ona ćeren bući hem da li šaj te opstaninen ando savremeno društvo,ka objavina prilozi kate ka dićhen o zanaća ando Piroto kola o Roma i avđive araćen,ali i ka pokrenina nesave alavipa sar bi zazaraćeninepe o buća.

Krojački - Šnajderski zanat/O krojačko - šnajdersko zanaći

Ovo je jedan od najpoznatijih i najstarijih zanata. Krojači po meri šiju odeću od različitog materijala. Reč je o vrlo kreativnom poslu zahvaljujući kojem se nekada dobro zarađivalo. Takođe, za ovaj zanat širom Srbije postojali su i obrazovni profili u pojedinim srednjim školama i većina njih pronalazila je svoje radno mesto u brojnim tekstilnim firmama u našoj zemlji. Pored toga, bilo je posla i van firme jer nije moglo sve da se kupi, a ljudi su šili skoro sve - bluze, suknje, haljine, kapute, pantalone, odela…

Akava i jekh taro najpendžarut hem najpurane zanaća. O krojačija po i mera siven urjavibnase taro različita materjalja. Vaćera tari kreativno bući,tari bući kolatar nekad šajine šukar te zaradinolpe. Andi Srbija uloine aškalo akava zanaći i smero andi škola kate sikljove te sive i but džene kana zavrišen pi škola bi araćhenine bući ando tekstilna firme andi amari phuv. Uzali bući ando firme, ulji bući i privatno, našine sa te kinople ando firme,o manuša sivde skoro sa - bluze, fostanja, kapuća, pantalone, o murša paro odelo...

Danas, kada je sve moguće kupiti i po povoljnijim cenama, postavlja se pitanje kako opstaju šnajderi i da li se isplati ovaj zanat?

Avđive, kana sa šaj te ćinolpe i adakvkha but po jeftino nego te sive, pučamen kobor i šnajdersko bući isplatinolpe sar god zanaći?

Naša sagovornica je svojim ličnim primerom pokazala da ljubav, volja i marljiv rad dovode do uspeha i ostvarenja snova.

Amari sagovornica pere primereja sikavđa amen sar i kana nekas is ljubav, volja hem kana nekoj marljivo ćerol bući i sar adavkha anoltumen dži o uspeho hem dži adakvha te ostvarinenpe te sune.

Jasmina Mutišević je prošle godine u svom domu otvorila šnajdersku radnju koja se zove “Prvomajska sestra”. Radnja se nalazi u Romskom naselju, Timočka ulica br. 26.

I Jasmina Mutišević ko nakhlo berš ando po ćher priravđa šnajdersko radnja koja oćinolpe “Prvojamsko phen”. I radnji i andi romanji mahala, andi Rimočko ulica 26.

Za šnajderski zanat Jasmina Mutišević se interesovala odmalena jer se time bavila njena majka. Kasnije je završila tekstilni smer i radila u Industriji odeće “Prvi maj” Pirot. Posle zatvaranja ove firme ona je posao nalazila u drugim tekstilnim firmama, ali i firmama koje su se bavile drugim delatnostima. Ipak, njena želja je bila da otvori svoju šnajdersku radnju. Posle mnogo godina stekli su se uslovi i za to.

Aškalo šnajdersko zanaći ulji zainteresuvime i Jasmina Mutišević taro ciknjaruvila, pošto i laćiri daj ćerđa isto bući.Završiđa pi se škola aškalo tekstilco hem ćerđa bući andi Industrija aškalo kotora “Prvi maj”Pirot. Kana pandljili akija firma i Jasmina bući akaćholine ando aver tekstilna firme, ali i ando firme kola na ule andi laćiri delatnost. Ipak, laćiri želja ulji te putrol piri šnajdersko radnja. Kana nakle but berša steknindepe uslovja i te putrol piri radnja.

Prema njenim rečima ranijih godina je bilo mnogo više posla, sada ljudi mahom kupuju garderobu, pa i u prodavnicama polovne robe veoma povoljno, zbog čega smatraju da su šnajderi skupi, kaže Jasmina Mutišević. Međutim, ona naglašava da je ovaj zanat jako koristan i da bi svaka kuća trebalo da ima šnajdera.

Sar i Jasmina vaćerol nekada ulo po but bući,akana manuša mahom ćinen kotora,čak i okola kotora kola i polovna ando prodavnice kate šar te araćhenpe, alćhese o manuša mislinen kaj i o šnajderja kuč. I Jasmina vaćerol kaj i o šnajdersko zanaći but korisno hem kaj bi trebalo svakova ćher te ovol le šnajderi.

U svojoj radnji Jasmina ima sve što joj je potrebno, bavi se krpljenjem, porubljivanjem, šivenjem različitih odevnih predmeta. U svojoj porodici veruje da ima naslednika zanata jer se unuci posebno interesuju, a voljna je da nauči i druge koji su zainteresovani.

Andi piri radnji isi la sa so laće potrebno, oj krpinol, rubinol, sivol različita kotora. Veruvinol kaj andar laćiri familija isi koj te nasledinol la, posebno interesuvinenpe laćere unuci, ali isi la volja i averen te sikavol kola manđen te sikljoven o zanaći.

Za očuvanje ovog zanata njena poruka omladini bila je da nastoje da nauče ovo da rade što, kako kaže, nije teško niti skupo, a izuzetno je korisno i zahteva samo volju za rad.

Te bi zaaraćholinepe akava zanaći e Jasminaćiri poruka e ternenđe bi ovoline te sikloven će ćeren akija bući, sose adakvha nanaj ni pharo a ni kuč, a šaj te ovol but korisno samo treba te ovol tu volja.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Na osnovu svih dosadašnjhih priloga u okviru ovog projekta zaključak je da zanati u Pirotu teško opstaju jer mladi nisu zainteresovani da više saznaju, nauče, pa i počnu da se bave određenim zanatom.

Sa so ćerđam o prilozi dži akana ko akava projekat, anđam zaključko kaj o zanaći ando Piroto phareste šaj te zaaraćenpe sose o terna nanaj zainteresuvime te sikljoven hem ćerem bući kova i zanatsko.

Većina ovih zanimanja počela je da izumire industrijalizacijom, ali još uvek ima upornih zanatlija koji cene, vole i čuvaju svoj zanat. Pitanje je koliko od toga može danas da se živi, ali je još veći problem, rekli bismo, što nema ko da nasledi taj posao.

But taro akala zanaća počininte te zameren zbog i industrijalizacija, ali panda isi okola kola i uporna zanatlije, kola volinen hem arahen poro zanaći. Pučanem kobor avđive šaj te živinolpe taro zanaći.ali još po baro problemi i so nanaj koj te nasledinol akaja bući.

U vremenu kada se privreda suočava sa krizom zbog pandemije zanati predstavljaju sigurnu budućnost i priliku za zapošljavanje mladih ljudi. Predstavljanjem zanata koji su se do danas održali i kroz razgovore sa Romima zanatlijama, želeli smo da afirmišemo njihov rad i da mlade upoznamo sa zanimanjima kojih nema u školama, a od kojih može da se živi.

Akana kana i privreda marolpe e krizaja koja alji zbog i pandemija o zanaća ka oven sigurno bući aškalo terna hem aškal lenđiri budućnost. Sar sikavđam tumenđe o zanaća kola ćeren o Roma ando Piroto a kola još živinen, mangljan te afirmisina lenđiri bući hem te sikava e ternenđe o zanaća kola više nanaj ando škole, a kolendar šaj te živinolpe.

Mnogo je nezaposlenih ljudi u Pirotu i veoma često su mišljenja da treba da pokrenu sopstveni biznis, ali retko se interesuju za zanate, a sadašnje zanatlije tvrde da nema ko da ih nasledi. Verujemo da smo ovim serijalom uspeli u ostvarenju jednog zadatka, a to je da nezaposlenima predstavimo još jednu mogućnost na putu zapošljavanja, ali i neophodnost očuvanja zanata kao određenih pružaoca usluga koje industrija i modernizacija još uvek ne mogu da zamene.

But manuša ando Piroto i biz i bući hem ona često mislinenpe sar te putren poro sopstveno biznis, ali retko nekoj interesuvinolpe aškalo zanaća, a avdjivutne zanatljije vaćeren kaj nanaj koj te nasledinol len. Veruvina kaj akaleja uspindjam ando jek zadatko, a adavkha i te sikava okolenđe kola nanaj zaposlime panda jek drom koleja šaj te džan dži i bući, ali i adavkha kaj i neophodno te zaaraćenpe o zanaća jer i industrija hem i modernizacija panada naši te zaneminol len.

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Poštovani građani, vaše sugestije i komentare u vezi sa temom možete da nam pošaljete na e-mail adresu plusradio010@gmail.com