Postoji ono, ako prvi put dolazite u neko selo, ukoliko želite da  dobijete informacije  koje su vam potrebne, pravo u prodavnicu .

Čovek koji radi u prodavnici u Rsovcima živi u Pirotu i dolazi svakog dana. Otvara oko  deset i radi, koliko se sećam, negde do dva. Pakuje se i vraća u grad!

Imao sam sreće da u Rsovce stignem pre dvanaest. U prodavnici je gazda, tamo do njega sedi jedan čovek, samo što nije zadremao.

U šporetu  od bureta  dogorela prva jutarnja vatra! Ovde na klupi  kmet! Kačket, trenerka, malo pivo, niško ili zaječarsko, ne sećam se.

Volim tu atmosferu. Domaćin ponudi domaću, pivo, kabezu. Izabrao sam ovo prvo, da “pariram” sagovorniku.

Živeli, nazdravismo. Ivana je “sekla” razgovor,  tako da mnoge  detalje nećete čuti ni videti. Šteta !  

I ono, ajde živeli.

Zamere mi moji zašto koristim lokalni govor. Iskreno, zašto ne bi. Dragi su mi ti ljjudi, opušteno, lepo.

Uživam!

Bila je subota,  škola ne radi. Žurio sam, nisam posetio ćelavog Isusa, nisam snimio most.

Na izlazu iz sela, ljudi ispred kapije.

Umro je još jedan meštanin ovog sela. Na trafo stanici , ispred prodavnice, na zgradi  Zadružnog doma , još jedna umrlica...