Saša se pojavio sa brega u najavljeno vreme. Strčao je niz padinu i krenuo ka meni. Nije očekivao da ćemo odmah krenuti da razgovoramo. Volim takav neposredni kontakt, imam utisak da se tako napravi neki spontan, neobičan prvi kontakt.

 Sa Sašom sam pre neki dan razgovarao o eutanaziranim svinjama u Gnjilanu i ukopavanju u naseljenom mestu. Još tada smo se dogovorili da ćemo se video tu, na Nišavi, kod kanala.

 Poslao sam mu sinoć poruku, javio se jutros i obećao da ćemo se videti. Saša zna materiju, ume da misli, oštar je na jeziku, procene su mu ljudske, obične, rekao bih.

  Nisam želeo mnogo da pitam. Hteo sam da ga pusti m da još jednom, po ko zna koji put, otvori dušu. Kada su ovakvi ili slični problemi, beogradski mediji, koji smatraju da treba da pišu o napadu na ljude i prirodu, ili o napadu ljudi na prirodu zovu Sašu, Aleksandra Panića.

 Saša je govorio o svima koji bi trebalo da reše ovu, za Piroćance, već veliku muku!

  Poslednje dve tragedije, gde su živote izgubili mladi ljudi od nepunih 17 i 18 godina, zahtevala je hitno reagovenje. Odbornici su jednoglasno odlučili da se pošalje zahtev, prigovor Ministarstvu, EPS-u da prilagode rad HE Pirot, ali i zaštite ovaj prostor na načine koji su mogući. Saša ima jasan stav. Treba rešavati UZROK, tada POSLEDICE neće biti.

 Imao je i jasnu poruku za mnoge.

  Kiša je počela da pada sve jače. Želeo sam da to doživim kao neku prirodnu reakciju na sve ono što se dogodilo tu, pored kanala!

  Krenuo sam, odlučan da nastavim. Daleko je peta subota. Već od ponedeljka!

Očekujem i vas. Gde je peticija? Razumem, svako ima svoje životne probleme.

Sve je to tako, ali, ljudski je ne zaboraviti.

 A mi to ne smemo!

  ……………………………………………………………

  Sašu Panića znam odavno. Znam porodicu! Znam oca i majku. Stole, tih, vaspitan čovek iz stare pirotske porodice, majka, skromna!

   Iz takve porodice "izašao" je ovaj dobroćudni "div". Bio sam mu predsednik Kluba tri godine. Imao je svoje principe. Ko je uspevao da ga razume, video je u njemu dobrog čoveka.

    Saša je radio u Bolnici. Više ne radi. Strastan je ribolovac. Bio sam kod njega pravi one, kako se zovu, mamce.

  Godinama je sa ljudima koji ne samo vole prirodu, već i bore se da je očuvaju. Aktivan je. Izlazio je i govorio svuda gde je trebalo štititi Staru planinu, prirodu uopšte, vodotokove, floru i faunu. Poznaje materiju. To ga interesuje. Čita, pregledava snimke, sluša…

    Baš zbog toga što ima svoje principe, što je častan kao čovek, mnogima nije po volji.

 Uvek sam govorio, iako smo se jedno vreme bez razloga udaljili, da nije problem Saša Panić, već oni koji ga nisu razumeli.