... Posle više godina, 11. septembra u Beogradu, ponovo sam sreo predivnu porodicu Krstić!

Ružica i Radiša, skromno, sponatno kako su i živeli, radovali su se sinu Miroslavu i njegovom pristupnom predavanju, kada je postao prvi inostrani član SANU. Miroslava i mladjeg brata poslednji put video sam kada su kao maturanti pirotske Gimnazije, jedan za drugim, odlazili na fakultete u Beograd.

Negde sredinom oktobra, posle do sada za mene nedoživljenog u Srpskoj akademiji nauka, čuo sam se sa Radišom i Ružicom Krstić. Želeo je Radiša da pošalje emisiju koju je Radio Beograd objavio o Miroslavu. Uvek je sva obećanja ispunjavao. Čekao sam. Emisija nije stigla.

...........................................................

Vest

Juče sam dobio poruku. Nisam želeo da verujem. Strepnju sam podelio sa Jovanom Jovanovićem, Kivicom, bliskim prijateljem porodice Krstić. Nije znao! Poželeo sam da je neko loše razumeo! Teška srca sam pozvao NJEGOV broj. Niko se nije javljao.

Sinoć, listajući instagram , suočio sam se s istinom od koje sam tokom dana bežao. Dragana Dinić, Piroćanka u Beogradu, u ime Kluba Piroćanaca objavila je In memoriam. Umro je Radiša Krstić.

.....................................................

Roditelji

Neko od Piroćanaca, letos, sreo je u Beogradu Ružicu i Radišu Krstić. Bili su nasmejani, puni ponosa. Njihov stariji sin Miroslav će sredinom septembra u Beogradu biti promovisan u inostranog člana Srpske akademije nauka. Želeli su da Piroćanci budu obavešteni.

Nešto kasnije, dobio sam najpre mejl, a potom su krenuli česti telefonski razgovori. Stizali su i mejlovi. Bio sam oduševljen, bilo je emocija u njihovoj odluci da o Miroslavu napravim nekoliko priča na našeem Portalu. Taj sagovornik iz Pirota, tada je rekao, zovite Nešu Pauna !!!

Majka kao svaka majka, Ružica je želela da to uradim ja. Moja majka Zorica, tada je radila u Čika Jova Zmaj, bila je vaspitačica Miroslavu i Vladislavu.

.............................................................

Profesor doktor Miroslav Krstić, rodjeni Piroćanac

Trebalo mi je dosta vremenea, da se udaljim od svakodnevice, "prekopčam" u neka druga vremena i napišem ono čega ću se uvek sećati. Moja odgovornost bila je izuzetna, da pišem o retko dobrim, uspešnim, a skromnim, divnim ljudima. I napisao sam.

http://www.plusonline.rs/zivotni-put-porodice-krstic-od-stanicenja-vranista-i-pirota-do-sant-dijega-od-ucenika-generacije-pirotske-gimnazije-do-prorektora-za-nauku-univerziteta-kalifornija/

...............................................................

Tri dana pre nego da krenem za Beograd, smatrao sam da je bilo neophodno da pokažem, ili podsetim Piroćance, ko je prof. dr Miroslav Krstić, naše pirotsko dete, stariji sin Ruške profesorke i Radiše, nekadašnjeg direktora u "IVEKA", kako su ga naši zvali !

http://www.plusonline.rs/prof-dr-miroslav-krstic-pirocanac-docen-vicekancelar-za-istrazivanje-uc-san-diego-direktor-centar-za-kontrolne-sisteme-i-dinamiku/

……………………………………

Kada sam stigao u Knez Mihajlovu, ispred zgrade SANU, stara draga poznata lica. Mnogo je godina prošlo. Sede vlasi , hteli mi to ili ne, govore o našoj prošlosti.

- Kako je lepo videti vas opet, kao da su mi reči iz one pesme, neprevazidjene, odjekivale. Priča o starim vremenima, prekinuta je onog trenutka kada smo stepenicam krenuli u velelepnu zgradu u koju ulazi "spska pamet"!

http://www.plusonline.rs/u-srpskoj-akademiji-nauka-i-umetnosti-u-toku-predavanje-prof-dr-miroslava-%d0%barstica-inostranog-clana-sanu/

……………………………………

Sve ono što se dogadjalo od trenutka kada sam kročio u zgradu SANU, do poslednjeg aplauza koji je odjeknuo posle pristupnog predavanja našeg Miroslava Krstića, bilo je toliko uzvišeno, da je nama običnim smrtnicim, izgledalo – neverovatno. Medju prisutnima, rekoh, brojni poznati ljudi, akademici, rodbina, naši koji su došli iz Pirota. Osećao sam veliko zadovoljstvo, ponos i sreću , naravno za novi novinarski izazov!

http://www.plusonline.rs/dan-kada-je-pirot-dobio-prvog-inostranog-clana-srpske-akademije-nauka-prof-dr-miroslav-krstic-rodjeni-pirocanac-naucnik-svetskih-vrednosti/

………………………………………

Vratio sam se kući ispunjen utiscima, za koje sam bio siguran da ću ih nositi do kraja života. Sreo sam, posle toliko godina predivne ljude, izuzetnu porodicu Krstić, video sam njihova radosna lica, plenila je njihova srdačnost, ali prevelika skromnost.

Da bio sam siguran – samo ovako mogu da izgledaju vredni, radni i uspešni ljudi!

Samo nekoliko dana kasnije, kada se valjda Miroslav vratio u San Diego, stigao je mejl!

http://www.plusonline.rs/prof-dr-akademik-miroslav-krstic-presrecan-sam-dragi-ljudi-iz-mog-grada-ostaju-moja-velika-energija/

……………………………………………

Sinoć sam poslao mejl na adresu Miroslava Krstića. Nisam verovao, da će moja priča o porodici Krstić, o stubu ove porodice, o čoveku kome sa lica nije nestajao omeh, imati ovako tužan kraj.

On Nov 29, 2019, at 22:35 PM, Nenad Paunovic <plusradio010@gmail.com>

Dragi Miroslave!

Bio sam šokiran. Jos uvek drhtim ,..!!!

Radiša!!?

Ne mogu da prihvatim. Da verujem.

Video sam Dragana Dinic je na instagramu postavila In memoriam.

Tuzan sam i uznemiren. Kako ste svi divni ljudi. I Bog ponekada greši!

Moje iskreno saučešće tebi, Ruški, porodicama Krstić!

Neša Paunović sa porodicom

..........................................

On Nov 29, 2019, at 4:15 PM, Miroslav Krstic <krstic@..... edu> wrote:

Dragi Nešo,

Hvala ti za poruku. Teško nam je. Svako ko se opredeli za email umesto telefona pokazuje razumevanje.

Duboko smo ti zahvalni da si tati toliko uvećao radost u septembru. Da smo znali da neće još dugo, ne bi smo mogli da zamislimo nešto u čemu bi moga da više uživa pre no što nas napusti.

Sa toplim pozdravima od nas troje,

Miroslav

…………………………………………………

Sve ove dane, tamo od jula dok me ima, neću zaboraviti. Ruška, Radiša, Miroslav, Vladislav, svi njihovi ostaju u meni. Radovaću se večito što sam ih poznavao i poštovao. Izražavam saučešće !