U Srbiji će u narednom periodu nestati na desetine sela jer u svakom četvrtom živi manje od 100 stanovnika, ocenjeno je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Akademik Dragan Škorić, urednik knjige "Unapređenje sela u brdsko planinskim područjima Srbije", rekao je da u oko 1.000 sela u Srbiji ima manje od 100 stanovnika i da su to uglavnom ljudi prosečne starosti 59 godina i sa lošom školskom strukturom.

Prema njegovim rečima, nestajanje posebno preti brdsko planinskim selima, koja se najviše napuštaju zbog loših uslova za život.

"Vrema je za uzbunu kada su sela u pitanju", dodao je Škorić naglasivši da treba odmah pokušati zaustaviti te negativne trendove.

Na skupu u SANU rečeno je da u Srbiji ima oko 4.600 sela, i da je u njima oko 50.000 napuštenih kuća, kao i da u oko 145.000 kuća trenutno niko ne živi.

Istaknuto je i da prema statističkim podacima, u 86 odsto sela opada broj stanovnika dok se samo kod 12 odsto njih beleži porast.

Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, nedostatak puteva, prodavnica, škola, vrtića, pošta, apoteka, ali i veterinarskih ambulanti jer je poljoprivreda osnovno zanimanje na selima, odnosno nepostojanje nikakve šanse za zaradu osim obrade zemlje, glavni su razlozi napuštanja i zapuštanja sela, čulo se na skupu.

Ocenjeno je i da se može očekivati da će se mlađi naraštaji vraćati iz grada u selo tek kada se stvore uslovi za život na selu kao što su u gradu.

U cilju zaustavljanja izumiranja sela potrebna je, prema mišljenju učesnika i jasna politika ruralnog razvoja Srbije, odnosno da se sistemski rešavaju.

Prema ranijim podacima, u Srbiji postoji 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je obradivo 4,2 miliona hektara, a koristi se tek 3,35 miliona hektara, što je značajan potencijal.

.................................................

Imajući u vidu ovakvo stanje u selima, mi smo već u Projektu ,,Pod okriljem Stare planine,, istraživali kako je u nekim od brdskoplaninskih sela.

Planiramo da istraživanje nastavimo!

Imamo u vidu da je Opština Pirot ranije, sada Gradska uprava, učinila mnogo na oživljavanju sela, izgradnjom infrastrukture, a poljoprivrednicima omogućila brojne pogodnosti. Jedan od problemna je, u svakom slučaju, što na napuštena imanja i kuće, bivši meštani sela i njihovi naslednici teško odlučuju da se vrate. To su bila samo neka od saznanja iz ranijeg istraživanja u pomenutom Projektu!

Poseban problem u svemu je odnos države Srbije prema selima, agrarna politika, zakoni i uredbe koji bi poljoprivrednicima olakšali proces proizvodnje i omogućili im da stvaraju dobro organizovana gazdinstva!