Iskreno, nisam pitao, možda  mi ne bi dozvolili u nekim snabdevačkim firmama. Treba da zovu  Beograd itd., a ruku na srce, Pirot nikada toliko velikih  trgovinskih lanaca nije imao.

 Da li zbog toga što sam lokal patriota ili što sa Markom Jenačkovićem imamo dobru saradnju od prvog dana, tek sinoć sam ga našao i dogovorio da danas posle 11h budem u marketu kod Pijace. Čekaće me šefica Ivana Živković.

 I udjoh ja u Market Marmil. Ljudi koliko želite. Ali, nešto ne vidim one velike korpe, čak i ove manje onako!

  Ivana se pojavila. Opterećena poslovima, adrenalin raste, subota je. Roba robu stiže. Raspakuju se kutije.

 Ivana, dobar dan!

  Izašao sam iz marketa praznih ruku, ali je S 20 bio dobro popunjen.

 Pošto nisam planirao da nešto slično radim u Pazaru, živo me intresovalo kako je  na Pijaci. Ako nešto volim da radim, to je da ćaskam sa tim ljudima na Pijaci. Divni, radni, vredni. Sreća nisu promrzli. Vreme nije biklo -8, kako su prognostičari najavljivali. Naprotov.

 I kada sam se spremao da krenem kod moje Gnjilčanke gde sve kupujem i gde iskoristim da kupim što mi treba. Sada veza belog luka, kad ono gužva.

 Neka poznata lica sa televizije.

 E o tome kasnije!