Nije ovo tabela i bilans Mančester Sitija, Barse ili Reala. Ovo je bilans jesenjeg prvaka Srpske lige Istok. Prevarili ste se ako ste mislili drugačije.

Po rezultatima, ovaj kruševački tim je među najboljima u Evropi. Na Balkanu nema boljeg.

Matematika kaže da su na svakoj utakmici postigli 5,533 gola, a primili 0,4. Kakav napad, a kakva li je tek odbrana - primili su 0,4 gola po utakmici.

Gde god da su se pojavili žuto –crni bili su "strah i trepet"! A, još kada ispred njih krene sudijska trojka, onda su bivši fudbaleri Radničkog, Spasojević, Radivojević, Kostić Milutinović, Vojinović Đurović toliko silni da je protivničkom timu bilo potpuno jasno da "sve uzalud beše njihova nada".

Sve nade nestale su posle nekoliko minuta kada su "delioci (ne)pravde" počeli svoj "poslednji ples" ili onaj poznati "tango sm...".

Nije me mrzelo, mada mi je u ideji pomogao i moj drug iz jednog kluba, nikada ga neću spomenuti, jer će biti belaja. I ovako je tamo bilo svega i svačega.

Ako vas, draga srpska fudbalska javnosti, zanima kako se to osvaja prvo mesto, onda zavirite u komet, tamo sve piše.

 Komet nikada ne laže.

 U kometu piše ko je igrao, ko je davao golove, ali piše i ono što smo istraživali.

Koliko je penala svirano za Trajal, koliko je žutih kartona bilo, koliko su rivali dobili crvenih kartona?

Pišu i ona užasna birokratska objašnjenja dole zašto su sudije pokazivale crvene i žute kartone. To je da bi opravdavali sebe.

Ali ne piše, recimo, kada naš Kole primi loptu kao u rukometu, spusti je na travu i kad ga da, sudija poskoči od sreće i pokaže na centar. Ma kakav ofsajd, kakvo igranje rukom. Obrazi ne postoje, nikada ne crvene kada igraju ovi "žuti"!

Nije me mrzelo, Srle mi dozvolio, skinuo ja i kako su prevareni fudbaleri domaćeg tima "vijali" sudiju koji je negde zaturio svoje ime i prezime, ponos i poštenje.

Vijanje sudije po terenu LINK

E sad, evo statistike. Ta statistika je čudo. Prizna i ono što sudije jedino kažu jedni drugima pred šefom, tamo u onoj kafani kod benzinske pumpe preko puta stadiona SFS Borca.

Trajal:

Žuti kartoni: 20

Penali: 12 (11), za protivnika 1, bila je to "šminka" kod rezultata 4:0 za Trajal, naravno (Ne slažemo se 12 ili 11 penala)!

Crveni kartoni: NEMA

.....................................................................................

 Radnički:

Žuti kartoni: 30

Penali: 2 za Radnički, 3 za protivnika

Crveni kartoni: 4

..........................................................................................

Budućnost Popovac:

Žuti kartoni: 28

Crveni kartoni: 5

Penala: nema

.......................................................................

Zanimljiva je i struktura rukovodstva Saveza. Predsednik je Zoran Ignjatović iz Niša! Komentari o njegovom radu su zanimljivi. Dva potpredsednika su Vladan Gašić (Kruševac) i Miloš Mitrović (Pukovac), za koga kažu da je "uvek nasmejan"!

Šta je s Piroćancima u rukovodstvu? Član Izvršnog odbora je Miroslav Lilić, predsednik Okružnog fudbalskog saveza.

............................................................................

Idemo dalje, prvi čovek sudijske organizacije je sada Igor Kocić (Vlasotince), Vladan Nedeljković iz Jagodine bio je njegov prethodnik. Priča se da je sam otišao! Ne znam!

U Izvršnom odboru sudija je naš Jovan Božović. Čovek je zbog posla u Beogradu.

Ono što stigne do mene, da što se sudija tiče, igru vodi jedan Leskovčanin, bio je pomoćni sudija. Sada je on veoma "blizak saradnik" Igoru Kociću, doskorašnjem sudiji koji ih delegira. Kažu da ta linija dobro funkicioniše i da su mu veoma mili em dragi sudije iz Leskovca i Paraćina.

Malo sam se zabavljao i sudijama.

Trajal je imao nekoliko njih koji su bili rado viđeni kada igraju "žuti". To su Dušan Marek, Danko Spasić, Pavle Grujić i Stefan Pešić. Oni su sudili po dve, dakle osam utakmica.

Radnički je imao zanimljiv tim sudija. Mitar Klikovac najviše, tri, Danijel Zlatanović dve, a u Pirotu su viđeni i ovi sa gornjeg spiska. Dušan Marek i Slobodan Pešić. Lično su mi "za oko zapali" Vukadinović, Martić, Pešić.

   ..............................................................................

To je onako "na prvu loptu". Imam mnogo prijatelja, sportskih radnika, bivših sudija, trenera, fudbalera, u Nišu. Kako i ne bi kada sam u svemu ovom 45 godina. Uvek kada se sretnemo, neki se izvinjavaju, govoreći da sam bio u pravu, ali da je sada  sve drugačije.

Niš ga duže više nema u fudbalu. Ovi što su u Savezu, to je... i tu zastanu. Mnogi sportski radnici su skrajnuti, nema ih.

Ove Nišlije u forumima su "bez boje mirisa i ukusa". Izgubio Niš dizgine.

 Eto, to mi kažu.

Ma, kažu oni još dosta toga, ali, dosta je, drugi put!

.....................................................................................

I da se okrenem našima. Šta očekujemo od Nišlija, kada su u Pirotu neki vajni sportski radnici posebna "ekipa". Gledaju oni sebe na spiskovima za delegiranje, u nekim sitnim forumima čekajući da ih upamte. Neki od njih dobili su "kosku", vodili ih u Budimpeštu na utakmicu, a neki ne skidaju trenerke FSS.

 I na kraju, posebno mi je bilo "onako"!

FSS u ovom trenutku ne zna da li se igra fudbal u Pirotu, da li postoji Radnički. Znaju jedino da nema Dragana Nikolića i da im je zbog toga daleko da dolaze u Pirot.

I taj FSS odćuta kada sam poslao otvoreno pismo Džaji i Banetu da je Radnički ovde odbačen, da je bačen u blato, a znaju da pišu pismo i traže da naša deca idu da popune tribine za utakimicu s Bugarima.

 Ali, šta da radimo?

Takvi smo mi ovde. "Gledamo si sebe", guramo se da nam upamte imena kada im zatrebamo, a za fudbalsku pravdu, e to, nema da bude!

.........................................................................

Iskreno se nadam da će fudbalski ljudi u Regionu, a naravno i u Pirotu pročitati ovo, jer znam da naš Portal čitaju svi gore pominjani i da mi često pominju užu i širu rodbinu.

 Da bude ironija, to čine i ovi Piroćanci.

Gde god da odu, oni, da bi se "prikazali" kažu:

Ma pustite ga, mi sa njim ne sarađujemo!

Ne, bre, ljudi, ja sa vama neću da sarađujem.

 Niste vi iz te priče. Zalutali ste duboko!