Srbija i njen inovacioni ekosistem zauzeli su 55. mesto na danas objavljenom Globalnom indeksu inovativnosti (GII) za 2022, što je za jedno mesto niže u odnosu na prethodnu godinu. Po svojim inovacionim performansama, Srbija je lider u regionu, i među top 10 država višeg srednjeg nivoa dohotka među kojima su i Kina, Brazil, Rusija, Turska, Rumunija...

GII prati globalne trendove u inovacijama u 132 države i rangira ih prema inovacionim performansama.
Ukupno se ocenjuje 81 indikator grupisanih u dve kategorije - podrška i ulaganja u inovacije (kvalitet
propisa, obrazovnog sistema, ulaganja u istraživanje i razvoj, razvijenost IT i opšte infrastrukture,
ulaganja u inovatore i dr.), kao i rezultati inovacija (broj kreiranih aplikacija, patenata, vrednost izvoza IT
usluga i dr.). 

- Globalni indeks inovativnosti i pored nekih nedostataka daje vrlo konkretne uvide u to šta bi trebalo da
budu dalji prioriteti. Bolje stojimo među kriterijumima koji ocenjuju podršku inovacijama i ulaganje u
inovacije nego u delu koji meri rezultate inoviranja. Zato je važno je da i dalje jačamo saradnju nauke i
privrede i lakši pristup inovatora finansiranju jer će to doneti rezultat i na strani novih i brojnijih
inovativnih proizvoda. Te prioritete smo prepoznali i na njima radimo u saradnji sa predstavnicima
Vlade Republike Srbije kroz naš StarTech program koji finansira kompanija Filip Moris u Srbiji, a
podržava razvoj inovacija i digitalnu transformaciju privrede Srbije – kaže Dušan Vasiljević, direktor za
konkurentnosti i investicije u NALED-u.

Prema njegovim rečima, najviše prostora za unapređenje ima u domenu saradnje nauke i privrede,
ulaganja privatnog sektora u istraživanje i razvoj, pristupa alternativnim izvorima finansiranja, kao i na
polju razvoja klastera. NALED je već predložio i konkretne mere poput uspostavljanja online platforme
koja bi povezivala nauku i privredu, izrade vodiča za primenu stipendiranih doktorata i modela akata
kojim bi se regulisala zaštita intelektualne svojine u naučno istraživačkim organizacijama.
Na listi evropskih zemalja Srbija je preskočila dva stepenika i sada zauzima 32. mesto od ukupno 39
zemalja, ali je i dalje ispod evropskog proseka. Među zemljama Zapadnog Balkana Srbija je lider. Iza
Srbije su Crna Gora koja zauzima 60. poziciju, sledi Severna Makedonija na 66. mestu, dok BiH (70) i
Albanija (84) zaostaju. U odnosu na 2021. preskočili smo Crnu Goru, Ukrajinu i Filipine, dok su sada
ispred nas Saudijska Arabija, Katar, Iran i Brazil.

- Kao ključne snage Srbije, GII izdvaja ulaganja države po učeniku, broj ISO 14001 sertifikata, neto
priliv stranih direktnih investicija, broj objavljenih naučnih članaka, kao i izvoz IKT i kreativnih usluga. S
druge strane, Srbija još treba da radi na ulaganju u obrazovanje, softvere, privlačenju investicija
globalnih korporacija i cele privrede u R&D i performansama univerziteta na globalnim listama – dodaje
Vasiljević

U Srbiji, devet od 10 inovativnih firmi se finansira iz sopstvenih sredstava, što u slučaju malih biznisa
podrazumeva pozajmljivanje početnog kapitala od rodbine i prijatelja. Alternativni izvori finansiranja
mogu biti rešenje, pa je zato važno regulisati grupno finansiranje, omogućiti direktno finansiranje od
strane nebankarskih mikrofinansijskih institucija, kao i propisati pravo na poreski kredit poslovnim
anđelima po osnovu investicionih ulaganja u inovativne subjekte.

- Brojna rešenja za razvoj inovacionog ekosistema dali smo kroz NALED-ovu Sivu knjigu inovacija, a
smatramo i da je vladin Savet za podsticanje razvoja digitalne ekonomije i inovacija dobar mehanizam
kroz koji bi se dodatno mogle fokusirati mere države – zaključuje Vasiljević.
Šampion inovacija i ove godine je Švajcarska, dok su SAD (2) i Švedska (3) zamenile mesta. Među top
inovatorima su još i Britanija, Holandija, Južna Koreja, Singapur, Nemačka, Finska i Danska.