Boldirani kurziv!!

...Juče popodne padala je kiša, a potom je odigrana četvrta utakmica plej ofa u košarci. Kada je sve to prošlo, nema prijatnijeg, izašao sam da prošetam Kejom.

Vreme posle prolećne kiše, još lepše. Miris lipa iz školskog dvorišta, povetarac na Keju, cvrkut ptica , tihi žubor Nišave, koja se vratila u svoje korito. (HE Pirot ne ispušta vodu, smeta Koridoru!)

Lagana šetnja po mraku sve tamo do "Tamburkine rampe" ( dotle su deca kod njega na času trčala nekada spremajući se za kros) i nazad!

U dvorištu su neki momci "tukli" basket, deca iz kraja oko školske zgrade igrala "opasnu igru" trkali se biciklama. Upozorio sam ih, ali, slaba vajda. Iz kuhinje Marmila ili Bjanke, kroz otvoren prozor, širio se miris vrućeg peciva!

Tu na onom drugom rukometnom terenu jedan od stubova s reflektorom, sijalice su obasjavale teren. Dole na metar od zemlje poklopac. Otvoren!

Imao sam šta da vidim. Deca se u dvorištu igraju i tokom večeri. Odakle klinci znaju šta može struja!

Pozvao sam sinoć odmah Distribuciju, nije njihovo! Čuo sam čoveka iz Gradske uprave, direktora Komunalca Bobana Tolića. Savest mi nije dozvoljavala da to ostane tako! Nije se javio samo novinar u meni, kako neko reče "savesni gradjanin" ajde može i to! Maločas sam čoveka iz Distribuciju još jednom čuo da potvrdi moje strepnje!

Da se, na kraju zna i ovo. Sinoć sam, u želji da im kažem koliko je opasno, upozorio decu da ne diraju svetiljku. Jedan od njih rekao mi je, kao da se pravda, a to je Branko. Ženski glas ga opomenuo, ne laži. Šta mu je dalje rekla, nisam čuo!

Kako beše ono "Šta reći a ne ..." Onaj polomljeni hidrant ranije, Policija je otkrila, bili su to djaci ove Škole, ovaj poklopac, da li je neki Branko, Ranko ili Stanko, ne znam, ali opasna dečija igra ponovo.

Ima tu još nešto. Svetiljke su pod garancijom. Izvodjač radova je dužan da zna da su stubovi i reflektori u Školi, da te poklopce mora da obezbedi od svake eventualnosti.

Koliko je do Škole , ne bih da analiziram. Jedino mi je bilo čudno da direktorka ponovo na sinoćni poziv iz Gradske uprave i video koji je dobila odmah pita "da li je Paun"!! Da direktorka, reagovao je čovek! Ime nije bitno! To je važnije. Neko, ko je sprečio možda i nesreću s težim posledicama. Nisam baš siguran ko bi tada bio odgovoran.

Novinar nigde ne ulazi specijalno pozvan, novinar naprosto živi, opaža i dužan je da reaguje. U kancelariju direktora i učionice nepozvan ne može. Da igra basket kao drugi, šeta kao drugi , vozi bicikl ili samo prolazi kroz vaše dvorište ima pravo. Da snimi , takodje. Sve lepo, kao cvrkut ptica u nedelju može takodje. Kada je nešto opasno – mora! Mora po savesti, po moralu da reaguje. Pogotovo kada se radi o nečemu što može da ugrozi živote !

I ne podižite glas bez razloga. Nije pedagoški!

Da se zahvaljujete ne morate. To je već pitanje nečeg drugog!

Jutros sam iz Redakcije pozvao kćerku koja predaje u toj Školi, da "skokne" (ograda nas deli od školskog dvorišta ) da proveri da li je direktor Tolić reagovao. Bilo je sve u redu. Dragan iz Škole je popravio, sinoć ili jutros, ne znam! Direktorka je još sinoć znala za problem !

... I tako je sinoćna priča završena hepiendom!

Jeste imala odredjene "repove" u vidu čudnih reagovanja, ali očigledno bez toga se ne može !

Srećom nisam od onih koji se mire i prihvataju nekorektne odgovore, pogotovo "sa visine".

Srećom i to, ne želim da ćutim kada se radi o istini, pogotovo o nečemu što može da ugrozi, napadne zdravlje ljudi!

Ko je na suprotnoj strani, pogotovo kada nije u pravu, govori samo o njemu i njegovom ponašanju.

Opraštam, mladi ljudi! Znate ono !

"Kad porasteš, kad odrasteš, kašće ti se samo..."

... Juče popodne padala je kiša , a potom je odigrana četvrta utakmica plej ofa u košarci. Kada je sve to prošlo, nema prijatnijeg, izašao sam da prošetam Kejom.

Nisam očekivao! Želeo sam samo da odmorim, a i imao sam šta da vidim i kasnije da doživim !!