• Osećam obavezu, rekao bih zadovoljstvo, da u ovom serijalu priča sačuvam prošlost. Da pronadjem stare Piroćance, da zaustavimo ovaj užasni hod vremena, koje stalno nekud žuri, da sećanjima koja će biti koliko lepa toliko i dirljiva, generacijama ispričamo kako su to živeli njihovi stariji.
• Kažem, žurim jer nas vreme polako gazi i jedan za drugim polako odlazimo, napuštajući porodice, pirotske ulice, trgove, Nišavu, Kej, bokludže, stare pirotske kafane, kermes, najlon baštu.
• Jovica Jovanović je rodjen 1933. godine. Rekao bih, večito mlad. Kada ga sretnete u gradu, videćete ga kako i dalje žuri, kao nekada kada se vraćao iz Gimnazije. Još uvek svež kada se priseća prošlosti. Ima trenutaka koji  ozare njegovo lice, zastane, zamisli se, kao da vrati neke slike iz nekih teških vremena.
• Skoro svaka stara pirotska porodica bila je poznata po nadimku najstarijeg člana. Jovica Jovanović, znaju ga po nadimku Kivica, bio je mladji sin poznatog pirotskog apotekara Aleksandra Jovanovića - DŽUDE!  Kivica je imao dve godine stariju sestru Bibicu, takodje profesorku!

.............................................................................................

  Jovan Jovanović je prvi stari Piroćanac sa kojim razgovaram. Priča je zanimljiva, često setna, moj sagovornik se seća detinjstva, fudbala u Pirotu, školovanja, svoje porodice, Karla Skacela, igranki...

 Pre nego pogledate razgovor, da vam kažem da sam ponosan. Na stari Pirot, na stare Piroćance, na naše porodice, na život u to vreme. Na Kivicu i teta Ljubinku, plemenitog, vaspitanog, dobrog sina Sašu.

............................................................................................

   Aleksandar Džuda Jovanović, bio je obrazovan čovek. Farmaciju je završio u Češkoj, bio je naslednik čuvenog Karla Skacela. Naš sagovornik Kivica Jovanović, profesor matematike u penziji, seća se, da li kao savremnik ili iz priča, da je Džuda pored fudbala, voleo i pozorište. Bio je i glumac, finansijski pored Omladinca, pomagao i Pozorište u Pirotu.

     Život mladih ljudi pre i za vreme okupacije bio je specifičan. Ne može se, naravno, uporedjivati. Igranke, matinei, vesele večeri.

 U večernjim satima, mladi su se šetali u glavnoj ulici. Bili su “podeljeni” u tri korzoa.  Postojala je zabrana kretanja posle odredjenog vremena.

  Kao učenik starijih razreda srednje škole Jovan Jovanović je, nasledjujući očev talenat za muziku, formirao orkestar. Svirali su na igrankama, bili popularni.

     Za vreme okupacije, a posebno kasnije  Piroćanci su imali tradicionalna mesta gde su izlazili u večernjim časovima. Najlon bašta, ploča na Sarlahu...

..................................................................................................

   Ovo je prvi deo našeg razgovora.  Zaokružili smo vreme do šezdesetih godina prošlog veka.

    Narednih dana nastavićemo razgovor.  Pirot se širio, postao pravi industrijski grad. Sela su opustela. Mladi se selili u grad. Škole, muzika, sport, zabava, način života, o svemu tome uskoro!

*Naslovna fotografija: Arhiva Muzeja Ponišavlja