Bilo je pitanje vremena kada ću da iznesem svoj stav o naslovnoj temi. Pitanje vremena u smislu davanja prioriteta u ispunjavanju zacrtanih realnih ciljeva.

Pitanje stava i ličnog mišljenja, na sve što naša čula registruju, poodavno je predmet naučnih istraživanja. Normalno “skoro nikada nije problem u čulima", već u spremnosti da ta naša osećanja i zapažanja, javno iznesemo.

Nema upitnika na kraju naslova, to znači da nema dileme.

Taj čovek, g. Nenad Paunović, uveliko gazi petu deceniju profesionalnog rada. Zna se da je njegov zanat u vrhu rizičnosti po zdravlje onih pravih majstora.

Koji su to pravi?

Oni koji potpisom svog teksta ne dovode u pitanje svoj lični, porodični i kredibilitet svojih predaka, što znači da im je strano da pretrčavaju od grma do grma, već hrabro izlaze na puškomet svojih neistiomišljenika! Ovo nažalost ima i svoju cenu, pogotovo u društvima gde je demokratija stalno u najavi.

Jako indiskretno je zavirivati u nečiji zdravstveni karton, a u njegovom slučaju, maltene nije ni potrebno. U više navrata u svojim pisanim vapajima za pomoć, ili podršku, kao da maše svojim dijagnozama i time nišandžijama stavlja do znanja da ima više ahilovih peta! Tu skoro, verovatno prihvativši preporuku svog lekara, boravio je u Vrnjačkoj Banji. Utisak je da je priveden na oporavak, s obzirom da je uspeo da sebi fingira odmor, ne dozvolivši njegovom Samsungu da predahne!

Sa strašću tragača za zlatnom žicom, g. Paunović se već poodavno dao u potragu za istinom! Sa tih putovanja čovek se skoro redovno vraća praznih bisaga, ali punog srca sreće, jeda, jada i besa!

AKO SE VRATI!

Taj opijum je na jako dugačkom štapu i vide ga samo oni entuzijasti sa fatamorgastičnom dioptrijom. Kratkovidi taj problem nemaju, kada osete potrebu oni priđu bliže ekranu.

Koju vrstu pomoći pružiti i kako?!

Za početak treba žigosati svoj kantar i naći pravu meru u aktivnostima. Ako konstatujemo da je dara prevršila meru, onda treba bataliti sve, negovati svoje hobije i dosađivati se ispod onog istog suncobrana kod Kengura.

Da bi se čovek na tako nešto brzo i lako odlučio nije dovoljna samo satisfakcija od PIO Fonda.

Često čujemo izjave dobitnika priznanja kako su im značajna za dalji podstrek za rad. Ne znam za neka ranija, ali sva poslednja od pre par godina, koje je g. Paunović dobio povodom obeležavanja dana grada Pirota, verujem da su našla mesto u dnevnoj sobi, možda u hodniku.

 Na čemu temeljimo ovo moje pitanje?

Na samoj praksi i načinu donošenja odluke o dobitnicima priznanja. Dakle, građani predlažu kandidate, a određena Komisija, da li konsenzusom, ili zaokruživanjem od tamo nekog Mazića, vrši raspodelu lenti! Da li to podseća na bilo koje republičke ili lokalne izbore? Glasaću za nosioca liste, a onog u Skupštini i ne poznajem.

Tehničko – tehnološkim napretkom svih profesija, čovek je ne primetivši, počeo da se takmiči s mašinama, da bi vremenom doživeo sudbinu njegovog potrošnog materijala. U novinarstvu je to pogotovo izraženo. Daleko lakše je bilo ranijim generacijama, kada je olovka bila na najvećim mukama, pa i teleprinteri su bili male mace u odnosu na današnje moćne aždaje poput raznih modela androida. Ako se to dešava u dnevnom novinarstvu, kojim se poslednjih godina g. Paunović bavi, onda neće biti iznenađenje ako on jednog dana njegovom Samsungu prizna pobedu!

 Zašto se “Neša Paun” povremeno obraća svima nama očekujući odobravanje borbe za istinom? Zato što kolektivna empatija i zahvalnost ima veću isceliteljsku moć, od bilo koje zahvalnice, plakete, pa i pomenutog gradskog priznanja!

Ko je to prepoznao?

Koliko je meni poznato, sam njegov advokat g. S. Mitić i vlasnica “Naksi radija" gđa M. Raković, reklo bi se po službenoj dužnosti. Mi ostali smo ažurni samo kada je ,,kuku –lele” sa zahtevom za pitanja gradskim institucijama u izvršavanju njihovih obaveza!

Kueljo u jednom od svojih romana kaže “uvek je neuporedivo lakše verovati u sopstvenu dobrotu, nego sukobiti se sa drugima i boriti se za istinu i svoja prava“!

Iznesene činjenice ukazuju da sam redovan pratilac njegovog portala. Ne dugo, nešto više od godine dana. Dovoljno za sagledavanje stvari iz različitih uglova. Kako je udobno, onako u papučama svakodnevno prošetati gradom i okolinom. Ranije, znamo, moramo do kioska, da se mašimo za džep i da nam “Sloboda” pruži slično zadovoljstvo. Da li je uopšte poznato koliki je njen tiraž danas, a koliko primeraka posluži kao sekundarna sirovina?

Doduše, ni portali nisu bagatele. Prvo preko poreza narod učestvuje u izradi onog kolača, koji se od strane Komisije, kažu “pravedno” deli informativnim kućama. Da bismo “film” gledali moramo na blagajnu jednog od operatera.

Kako god, ne treba mnogo objektivnosti da se stekne uvid u obim i kvalitet portala Plus onlajn. Utisak je da g. Paunović, svoje istraživačko novinarstvo, ili ti  “čačkanje” po zabranjenim temama, intenzivirao u godinama korone. Takođe je primetno da je tu imao zavidnu podršku “malih” narodnih insajdera, doduše ne retko s napomenom na kraju – ime i prezime poznato redakciji. Treba li uopšte, to komentarisati! Jasno je, kada se takvo istraživanje uspešno privede kraju uvek podrazumeva stavljanje prsta u nečije oko. Ako izostane podrška kolega, (izgleda da je to postalo pravilo)  institucija i ljudi sa čitkim potpisom, onda je taj prst u velikoj opasnosti!

Ubeđen sam da mnogi od vas dele moje mišljenje, pa bi bilo zgodno da se prebrojimo!

Predlažem da se svako od nas, mejlom ili porukom, telefonom izjasni da li smatra da je g. Nenad Paunović, zaslužio tu nazovimo titulu Junaka pirotskog novinarstva. Time bismo mu izvesno pomogli da izdrenira svoje srce i nastavi svoj rad srećno i spokojno!

Pozivam i njegove kolege da se pridruže (?), a one koji traže na Sudu njegovo priznanje krivice za pokušaj zaštite lične intelektualne svojine, ili ne daj Bože navodne “uvrede časti”  podsećam da mečka svojim nepogrešivim instinktom ume da pred nečijom drugom kućom, zaigra i bez bakšiša.

G. Paunović zna, mada nije pravilo, da dobar igrač može da bude i uspešan trener. Možda bi mogao da bude i njegov slučaj i da je, ako je to neophodno, do daljeg, “stane na loptu” i da sa “klupe” vodi svoj tim!

Budimo dobre volje i bez strepnji iskažimo svoje mišljenje. Bilo bi to prvo demokratsko priznanje dodeljeno jednoj javnoj ličnosti. Ako nam pak, inspiracija nadođe, onda to možemo da materijalizujemo u nešto lepo, što bi on s ponosom mogao da okači u dnevnoj sobi.

Za kraj, jedna mala digresija!

Ispisnici moji, da vas podsetim na rečitog istog Mazića iz Pavićeve serije koji kaže da ga ne interesuje šta trabunjaju oni matori i krezubi. Priznajem, član sam tog kluba. “Dole levo” prazno, a gornja “dvojka” i “trojka” me već primoravaju na diskretan osmeh.

Zato vas pozivam, oglasite se ovim povodom!

Nadam se da ćemo uskoro ponovo imati priliku da pokazujemo i dokazujemo našu neustrašivost (pišući mejlove i poruke g.Paunoviću), doduše iza paravana! Kao i do sada!

Pišite, slobodno, kažite svoj stav! Ovaj medij je naš, pirotski!

…………………………………………………

Napomena:

Ovaj tekst sam počeo sredinom decembra, ali iz objektivnih razloga se odužilo, pa ga završih tu skoro. Nisam imao informaciju da je g. Paunović već doneo odluku istu onu koja je na neki način bila cilj ovog teksta.

Očigledno da nisam dovoljno redovan pratilac njegovog Portala.

Sličnost u predlogu do daljeg, njemu na dobit!

Dipl.inž. tehnologije Dragan Kostić

Selo Gnjilan