Danas je, 5. jun, Svetski dan zaštite životne sredine, što me dodatno podstaklo da Vam napišem ovu poruku.

Šetajući oko kompenzacionog bazena video sam sa druge strane Nišave zeleni kamion koji u prikolici prevozi gomilu otpada.

Zaustavio se uzvodno od drugog ulaza u gradsko kupalište i onda su dva čoveka počela da izbacuju otpad iz kamiona. Tu je bilo svačega, video sam i nekoliko automobilskih guma i neke velike kabaste predmete i razni drugi čvrsti otpad.

Sve su to bacali pored puta i pored reke u sred dana, dok su drugi ljudi sa suprotne strane Nišave šetali i mogli to da posmatraju.

Ja sam napravio i kratak snimak i primetio da još jedan sugrađanin takođe snima vidno uznemiren i razočaran kao i ja.

Na posletku im je doviknuo: "Zašto to radite? Zašto tu bacate?", a ljudi iz kamiona jedva da su odreagovali i samo su nastavili sa započetim, istovarili kamion i odvezli se nazad.

Šetajuči dalje na samo nekoliko metara uzvodno od tog mesta doživeo sam novo neprijatno iznenađenje. Drvoreda više nema u dužini od oko stotinak metara i sa jedne i sa druge strane. Ne znam šta se desilo sa tim drvećem.

Da li vi imate informaciju? Da li se osušilo pa ga je komunalac izvadio i kad? Da li će i kad biti posađeno novo?

Ni tu nije bilo kraja mojim razočarenjima, jer na oko 300 metara dalje, na drugoj strani kompenzacionog bazena iz zaustavljenog privatnog automobila, belog karavana, izašli su starija gospodja i gospodin.

Iz gepeka je gospođa izvukla neku crnu pastičnu traku i izbacila je u zbunje pored puta. U blizini auta bila je i manja gomila šuta građevinskog otpada očigledno od ranije.

Ne razumem takvo ponašanje. Šta je to sa ljudima da su toliko bahati i ekološki neosvešćeni?

I zašto se uopšte tuda vože privatni automobili? Imaju li oni pravo da se po nasipu vože? Zar to ne bi trebalo da bude zabranjeno. Osim što je u pitanju šetalište, to je i nasip koji se time oštećuje.

Očigledno da tu stalno prolaze i teža vozila s obzirom na rupe i udubljenja koja se posle kiše pretvaraju u velike bare. Da li neko brine o tome?

Zar ne bi trebalo da postoje neke rampe čiji ključ treba da imaju samo službena lica koja bi iz servisnisnih i komunalnih razloga mogla da se nadju na tom šetalištu?

I o kakvom to uređenju i produženju Keja govore gradske vlasti kada na obalama Nišave i sa jedne i sa druge strane imamo gomile razbacanih divljih deponija uglavnom gradjevinskog, ali i svakog drugog otpada?

Znam da se o tome povremeno govori na vašem portalu, ali zašto se po tom pitanju ništa ozbiljno i organizovano ne preduzima?

Na žalost ove deponije duž obe strane obala Nišave nisu jedine u gradu. Ima ih mnogo i svuda pa i u samim naseljima grada.

Jedno od njih je i ono koje se nalazi na vrhu Sarlaha i to pored starog obeležajnog kamenog krsta prema Gnjilanu. Tu se nalaze gomile raznog otpada i smeća, plastike, elektronike, gomila starih knjiga, tkanine i ko zna čega sve tu ima.

Umesto da koristimo blizinu i lepotu Sarlaha i uživamo u prirodi mi ga pretvaramo u deponiju. I to smeće je godinama tamo. Šta to govori o ekološkoj svesti i savesti ljudi, njihovom odnosu prema drugim ljudima?

Ali šta govori i o gradskoj vlasti i institucijama koje nisu sposobne da građanima podigne svest o očuvanju prirode i životne okoline i da nađe sistemsko rešenje problema tolike godine?

Nije dovoljno povremeno uklanjati te deponije. Time se ne rešava uzrok, već se samo delimično i privremeno saniraju posledice.

Treba razmišljati o rešenju uzroka problema, a ne samo o rešenju posledice. Jer ukoliko se uzrok ne reši, očišćenu staru deponiju zameniče nova i tako u krug.

Treba se pitati zašto ti ljudi tamo bacaju smeće. Mislim da postoji niz razloga. Zato što su ekološki i društveno neobrazovani, ali pre svega zbog toga što im je lako dostupno i jednostavno da to urade na tom mestu.

Za deponiju gradjevinskiog otpada iza Prisjanskog naselja ili ni ne znaju, ili ako znaju to  za njih pretstavlja mnogo teži i vremenski zahtevniji posao. Osim toga nisam čuo da je neko nekada kažnjen zbog toga.

Mislim da rešenje ovako kompleksnog problema zahteva višeslojni i sistematičan pristup.

Potrebno je fizički onemogućiti pristup vožilima na tim mestima postavljanjem npr. zaključanih rampi ili na drugim načinima onemogućiti prilaz vozilima. Vozilima tu nije ni mesto.

Nasip na Keju pored Nišave ima prvenstveno ulogu zaštite od poplave, a teškim kamionima ugrožava se stabilnost nasipa, a samim tim ugrožava se i bezbednost ljudi.

Potrebno je bar otežati pristup vozilima, tako da je onome ko želi da baci otpad lakše da to uradi na mestu koje je za to predviđeno.

Sa druge strane potrebno je značajno olakšati pristup predviđenim uređenim i za to namenjenim deponijama. I bolje informisati ljude o postojanju deponije gradjevinskog otpada koja je slobodna za gradjane.

Dobro je što se odlaganje otpada na onoj deponiji iza Prisjanskog naselja ne naplaćuje, ali je sa druge starne nekim delovima grada i jako udaljeno. I da li je uopšte to mesto dobro mesto za tu namenu?

Možda treba razmisliti da li postoji mogućnost većeg broja bližih, dozvoljenih privremenih mesta za odlaganje koja će se redovno sklanjati na glavnu deponiju, ili o nekom drugačijem sistemu upravljanja otpadom.

To je i najbitniji korak, jer će u suprotnom ljudi bacati otpad na novim lakse dostupnim mestima kojima imaju pristup, što samo proširava problem.

Osim toga treba olakšati i urediti sistem za odlaganje i druge vrste odpada koja zbog svoje veličine ne može da završi u klasičnom kontenjeru.

U medijima treba pričati o ovom problemu i rešenjima i podizati ekološku svest gradjana u saradnji sa stručnjacima i nadležnim institucijama. Tu mediji imaju značajnu ulogu i obavezu ka građanima.

Potrebno je da osim što kažemo da neko ponašanje nije dobro, da objasnimo zbog čega nije dobro. Objasniti ljudima na koji način su ekologija i zdravlje uzročno-posledično povezani.

Potrebno je ukazivati na probleme i loše primere, ali je isto tako neophodno dati i rešenja i ukazivati na pozitivne primere. Uvek razmišljati o uzroku koji dovodi do problema, a ne samo o sanaciji posledice.

Nakon toga je potrebno bolje organizovati službe inspekcije, i razviti taktiku i metod rada na terenu, postaviti table sa upozorenjima o strogoj zabrani bacanja smeća i kaznama za nepoštovanja pravila i tek onda ukloniti sve postojeće deponije.

Potrebno je da ljudi imaju lak i jednostavan način pristup informacijama na jednom mestu gde i kako mogu da bezbedno odlože ili recikliraju određene vrste otpadnog materijala.

Npr. za lekove kojima je istekao rok upotrebe - apoteke koje ih prihvataju, za stare neispravne baterije - lista objekata i prodajnih marketa, reciklažna mesta koja otkupljuju staru neispravnu elkektroniku ili daju popust na novu,

gde odložiti i reciklirati staro auto ulje, gde reciklirati stare pneumatike automobila itd.

Gradska uprava mora da ponudi jednostavna rešenja i obezbedi efikasan i podsticajni model odlaganja, tako da oni koji se ponašaju odgovorno prema zajednici, prirodi i zgravlju drugih budu stimulisani da to idalje rade.

O konkretnim merama podsticaja nema mesta u ovoj poruci, ali postoje primeri dobre prakse koji mogu da se primene i kod nas.

Povremeno se organizuje dobrovoljno čišćenje korita i okoline reka.

To je dobro, i na prvi pogled time se osim uklanjanja otpada ukazuje na problem, podstiče aktivnost i uključenost gradjana, podstiče udruživanje i pozitivan odnos ka zajednici i šalje lepa ekološka poruka.

Međutim nije baš sve tako sjajno kada se posle samo nekoliko sati ili par dana smeće ponovo nađe u koritu i oko reke kao da nikad čišćeno nije.

Primer za to je reka Gradašnica kod buvljaka.

Kako se onda osećaju volonteri koji su puni entuzijazma čistili ceo dan tu reku? I zar se onda time ne šalju upravo suprotne poruke od gore napbrojanih?

Zato prvo razmotrite sva moguća tehnička i druga rešenja i mehanizme da do bacanja smeća tamo gde mu mesto nije ni ne dođe.

Zato razmišljajmo malo šire o rešenju uzroka problema, a ne samo o privremenom uklanjanju posledica.

Stalno se pitamo kako je moguće da su ljudi tako neodgovorni prema drugima i prema životnoj sredini i kako ne vide zavisnosti ekologije i zdravlja ljudi?

Treba da razumemo da su postupci individua refleksija stanja društva u kome žive, jer sredina oblikuje ponašanje čoveka.

Zato značajnu odgovornost imaju oni koji te okolnosti oblikuju kroz zakone, odredbe, pravila, oni koji promovišu određene vrednosne norme i oblike ponašanja kroz medije.

Nadam se da će Vaš portal podržati veliki ekološki protest koji je planiran za 13.jun u 12:00h u Nemanjinoj ispred zgrade vlade, Beograd i da će te pozvati sve čitaoce koji mogu da dođu i pruže podršku.

Skup se održava pod sloganom: "Naša voda, naš vazduh, naše šume, NAŠA Zemlja".

Pored pokreta Odbranimo reke Stare planine, na skupu će učestvovati i niz drugih ekoloških udruženja kao što su: Savski nasip, Eko straža, Pokret Odbranimo šume Fruške gore, Za Šabac bez smoga i druge.