Da li je to problem u godinama koje neumutno nestaju i kada sa te daljine  nadiru  predivna sećanja, ili je to zaista bilo neko lepo ili lepše vreme, tek svega se sećam. I lepo mi je !

Priča prva

Bili su klinci,  jedan drugom do uveta. Milan i Mirna Stavel, Aleksandra Todorović, Sika Živković, sestre Ćirić i ona treća od pokojnog Dragana Pupše, takodje Ćirić. Ma zaboravio sam mnoge… Dodju u Radio, medalje oko vrata. Donesem dole iz Samousluge slatkiše, sokove. Stigli šampioni.

Sećam se na priredbama za izbor sportiste godine grmela je sala od aplauza kada bi šampioni izlazili na scenu .

Kako su “starili” kao srednjoškolci, dolazili su i dalje s medaljma, da daju izjave, ali to nije bilo više ono kada su imali šest, sedam, osam godina…

……………………………………

Priča druga

 Ona je mogla da igra sve. Samo joj bacite loptu. Košarka, rukomet, odbojka, fudbal. Za skijanje, znala je cela Srbija.

Kako i zašto, skijanje je jednog dana izgubilo Aleksandru Todorović, a rukomet dobio Ceki.

 Čudo od igrača.

-   Gledaj dju, majćuša. More i Pera Ćerkul bašta nju beše takav. Rukometaši.

Da li je taj porodični gen uticao, tek Ceki je postala jedna od najboljih rukomtašica u generaciji. Druga liga. Od Subotice, Crvenke, Gornjeg Milanovca, Zaječara…

………………………………………

Priča treća

Došlo vreme i Ceki je otišla na Fakultet. DIF naravno u Nišu. U ono vreme, ne znam zašto, tek mnogo Grka dolazilo je na studije  u Srbiju. U Niš na fakultet, neki u Pedagošku ovde u Pirotu .

I… Ceki je u Nišu srela Grka svog života. Zorba nije bio sigurno, ali je Tanos, ukrao naše devojče i odveo ga u Larisu.

…………………………………………….

Priča četvrta

 Najpre su Ceki i Tanos tražili mesto po ekipama u Larisi. Tanos je više bio atletski tip, Ceki naravno rukomet. I tako , ljubav blizu  mora očigledno ima posebnu emociju. Radjala majka srpkinja, Piroćanka, jedno, drugo, treće, četvrto. Kada bi dolazili u Pirot , na moje pitanje “naši li su” Ceki bi se nasmejala pobednički. Nego šta. Piroćanci. Još tri pa rukometna ekipa.

………………………………………

Priča sadašnja  ( 1 )

Sobzirom  da su igrale zajdno, Ceki se sa Ivom, mojom ćerkom, često čuju, dopisuju. Majke sa sitnom decom, potom fakultet, da li igraju, kako u Pirotu. Kako na moru…

Ceki je Ivi pričala  o deci.

 Iva koja živi kraj oca novinara decenijama prvo što mi je rekla

- Neško, kakve sinove  Ceki ima, čudo, šampioni…

  I to mi je bilo dovoljno.  Predložio sam da se javi... I priča je juče stigla.

……………………………………………

Priča sadašnja ( 2 )

 … Andreas je 24 godina. Završava ekonomski , menadžment .Od malenih nogu je trenirao košarku i bio vrlo talentovan ali je zbog ozbiljne povrede u kolenu i operacije morao da prestane da trenira. Do prošle godine je igrao i odbojku za ekipu u Larisi zajedno sa Perom.Trenutno se sprema da završi vojne obaveze prema državi.

Petros  ( Pera - na deku ) je 16 godina. Đak je trećeg razreda srednje škole. Sa 5 godina je počeo da trenira sportsku gimnastiku
kojom se bavio 5 godina i koja mu je dosta  pomogla u odbojci sa kojom je počeo da se bavi od 10-te godine i koju trenira i danas.

Pera je od početka bio vrlo talentovan tako da je odmah počeo da trenira sa starijima. Ovo je njegova 6-ta godina i veoma upornim radom (8 treninga u toku nedelje, 2 utakmice i 3 puta nedeljno teretana) i velikim odricanjima postao je član reprezentacije Grčke u uzrastu do 18 godina na poziciji libera koji su u Sofiji januara ove godine igrali kvalifikacije  za Evropsko prvenstvo i prošli u drugi krug kao i reprezentacija Srbije.

Perina velika upornosti , talenat i rad su predispozicije da jednog dana ostvari svoju želju. A njegova želja je da ode u inostranstvo, igra za veliki klub i prosperira.  I da igra, naravno – za Srbiju !

Pera kao i ostala naša deca imaju dvojno državljanstvo tako da bi moje srce bilo na mestu kad bi moja deca branila boje Srbije i bore se pod srpskom zastavom.

Konstantinos je 14 godina. Bavi se džudoom od svoje 5 godine i državni je prvak već niz godina. Pobedjivao je na svim internacionalnim turnirima na kojima je učestvovao.

Na Balkanskom prvenstvu je osvojio drugo mesto pre 2,5 godina (pre korone).Veoma je talentovan u svim sportovima , perspektivan, uporan i radan. Bavi se od pre tri godina i košarkom i na utakmicama daje preko 25 koševa  u proseku. Trenira svakodnevno po 3 sata i uz velika odricanja ide ka cilju uz našu podršku.

Marios je 12 godina . Kao i njegov brat bavi se džudoom od svoje 4 godine. Na svim internacionalnim turnirima je pobeđivao kao i njegov brat. Ove godine je postao i prvak države . Marios se od pre dve godine bavi i košarkom i veoma je perspektivan i kažu vrlo talentovan.

U svemu ovome Tanos i ja uz mnogo odricanja pokušavamo da pomognemo našoj deci ali je vrlo teško jer nemamo stalni posao a i država ne pomaže uopšte. Ovde ne postoje stipendije za talentovanu decu nažalost. Moje srce bi bilo na mestu kada bi moja deca mogla svim srcem da se bore za Moju Srbiju i na grudima nose naš grb.

Što se tiče mene i Tanosa ja sam prvi trener u skijanju u klubu u Larisi i vodim decu na takmičenja stalno i uvek smo na vrhu. Do
stalnog posla se teško stiže. Tanos trenira decu fudbal, kao i plivanje  radi kao spasilac preko leta i drži kondicione  treninge jednoj ekipi odbojke u Larisi.

Neško, hvala što ste nas se setili. Da se ova korona smiri, imamo u planu da dodjemo u Pirot možda i pre Andreas ode u Vojsku.

Pozdrav svima. Čitam tvoj Portal. Bravo za Pirot, kakve uslove imamo. Mora da se radi. Mi ovde mnogo radimo, ali nije, ipak, kao
tamo!

Kao kući !

Sve vas volimo !

Vaši Ceki, Tanos, Andreas, Pera, Konstantinos  i Marios .

…………………………………

Iako me gazi hiljadu  muka, ovih dana razmišljam o Ceki,Tanosu i njihovim šampionima. Ma idem i dalje, zašto ne bi bili srpski šampioni, s našim grbom na dresu.

Zašto Ceki, na primer, ne bi unapredila ženski  rukomet u Pirotu, Tanos radi kao profesionalni kondicioni trener, takvih ovde i nemamo mnogo.

Planiram da, naravno, najpre razgovaram sa Nešom  Djodjevićem, koga bi drugog. Nisam u poziciji da razgovram sa gradonačelnikom, ali će možda  ovo razumerti.

A potom, da ubedimo da se porodica spakuje i dodje kući. Jeste da je to životni san roditelja Mace i Pere Ćerkula, ali, kakav bi to dar bio i za pirotski sport.

Videću. Namera mi je iskrena!

Ceki  vrati se !!!