Odavno to nosim u sebi! Odavno osećam da nisam u ovom poslu sve rekao. Da tamo negde u nekim prostorima žive, rade, ili samo lutaju životom ljudi o kojima treba da znamo neku istinu više.

Iskreno, nije subjektivno, toliko sam srastao sa ovim gradom i ovim narodom, da zaista mislim, da bi ta kolona ljudi koji su nekako sudbinski sebe izdvojili bila preduga.

Pokušaću dok još uvek mogu da mislim i pišem!

...........................

... Šetao sam Kejom prošle subote. Trčane su poslednje trke. Tradicionalni Jesenji kros! Tamo negde prema Železničkom mostu video sam grupu ljudi koja se pripremala za start. Jedan od redara, dole, rekao mi je, mada sam pretpostavio - Trka "Zdrav i sposoban"!

Malo čudno, jer obično takvih trka nema ili se pojavi malo zainteresovanih !!

Negde sa cilja, gledao sam finiš. Prvoplasiranog se sećam igrao je krilo kratko vreme u Radničkom. Ima ga, brz, snažan. Kada je drugi ulazio u cilj skrenuo mi je pažnju način na koji je trčao. Kao da se čovek povredio ili, da li je moguće, ima fizički problem. Slikao sam. Tu je i diploma.

Profesori koje sam pitao objasnili su mi o kome se radi. Dejan Tošić, čovek radi u Policiji.

• Učestvuje u trkama, bavi se sportom, ima fizički problem, koliko znam, a i vidi se kada trči, jedna noga je amputirana ispod kolena !!!

Detalje na Portalu nismo objavili, Sonja je već postavila reportažu o trkama osnovaca i srednjoškolaca.

Sve ono što sam video te subote na keju, duboko me dirnulo. Najpre, ovog čoveka doživeo sam na način o kojem stalno govorim.

..................................................................................

Dejan Tošić, je, kako se obično kaže za to doba, u najboljim godinama, rodjen je 1972. godine. Raspitivao sam se dalje kod nekih prijatelja i saznao još neke detalje.

Jednog popodneva, gledao sam trening fudbalera Radničkog. Svratio i do "kaveza" gde su trenirali klinci. Negde iza gola, u hladovini video sam Dejana. U trenerci, sam, gledao je trening. Prišao sam, znamo se iz vidjenja i započeo razgovor ...

.................................................................................

Kao dečkić, posle osnovne škole, završio je srednju u Pirotu i 1992. godine upisao Višu školu za unutrašnje poslove. Vratio se kući i počeo da radi 1995. godine kao policajac. Dejan Tošić tu nije stao! Radeći diplomirao je na Fakultetu civilne odbrane.

Vredan, pouzdan, odmeren, uvek nasmejan, prijatan, od 2004. godine postao je načelnik Odeljenja Policije u Pirotu. Na ovoj dužnosti Dejan Tošić je i danas. Rezutati njegovog rada su vidljivi. Pirotski okrug je godinama medju najbezbednijim okruzima u Srbiji. U Ministarstvu su Dejana Tošića isticali, bio je pravi primer. Mogu samo da budu ponosni! Uostalom i dan danas potpukovnik Tošić je na mestu načelnika.

Da li postoji bolje priznanje !?

Izuzetno vrednovan kod svojih kolega, cenjen u gradu! Primeran roditelj, suprug, otac skromne porodice!

Ljudi koji ga poznaju pričali su mi da je još u selu bio medju najboljim fudbalerima. Kada je počeo da radi, igrao je fudbal u Jedinstvu, ali se bavio i drugim sportovima.

..................................................................................

U vreme ratnih dejstava, NATO agresije, sukoba na Kosovu i Metohiji, Dejan Tošić se našao u jedinici Policije iz Pirota koja je branila srpsko stanovništvo.

Taj 23. april 1999. godine ostaje za večnost.

Bolan ožiljak u Dejanovom životu, velika strepnja za njegove najbliže, za prijatelje i kolege. Negde kod Prizrena ručni bacač pogodio je vozilo u kojem se Dejan Tošić nalazio. Snažna eksplozija, jauk, ljudi su leteli iz vozila. Policajac Dejan Tošić, hrabri mladić, hitno je prebačen u prizrensku bolnicu. Teška odluka lekara. Trebalo je spasiti život mladom čoveku. Dejanu Tošiću je amputirana noga ispod kolena. Operacija je uspela, prebačen je u Pirot! Bio na rehabilitaciji u Zavodu za protetiku u Beogradu. Od tada, Dejan Tošić koristi protezu. Mlad, jak, hrabar, već u oktobru iste godine vratio se na posao! Za hrabrost, istrajnost, posvećenost Srbiji i Policiji, Dejan Tošić je krajem godine odlikovan Ordenom za hrabrost.

..................................................................................

...Na Stadionu smo dugo razgovarali. Njegov sin Aleksa, očigledno na oca, igra fudbal u kadetima Radničkog . Na Prolećnom krosu osvojio je prvo mesto, nedavno, na jesenjem srebrnu medalju. Dobro, lepo vaspitano dete. Odličan djak prvog razreda Gimnazije. Drugari ga vole, uvek nasmejan, kako neko reče "na tatu"!

Slušajući Dejana, kasnije sam razgovarao i sa njegovim kolegama, bio sam zadivljen. Osetio sam neku laganu uznemirenost koja se pretvarala u ponos.

Iako nosi protezu, Dejan i dalje igra fudbal, skija, vozi bicikl, pliva. Ne samo da učestvuje na krosevima, već i osvaja dugo medalje.

Dejan Tošić je u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji nastupajući za ekipu Policije Pirot osvojio drugo mesto 15. oktobra na Zavojskom jezeru na takmičenju Ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije.

Hrabro, noseći protezu, potpukovnik Dejan Tošić aktivan je i veoma uspešan u borilačkim sportovima.

Pokušavam da ne dozvolim sebi da razmišljam drugačije. Sve što se dogodilo sa mnom bilo je deo života, posla kojem pripadam i koji neizmerno volim. Sve ono što radim u životu, na poslu, nastojim da činim tako da nijednog trenutka sebi ne dozvolim da me amputirana noga zaustavi. Spreman sam na najteže zadatke, kao što sam, nošen ljubavlju prema sportu, još uvek pun energije i želje da budem aktivan. Čak i kada sam sam sa sobom, kada sam sa porodicom, nastojim da unosim raspoloženje, optimizam. Osmeh i vera u život , ljubav prema porodici, poslu, gradu u kojem živim su moja energija, u jednom dahu, kroz osmeh, ipak, ispričao mi, otvorio se Dejan Tošić!

.........................................................................

Iste večeri, našao sam se u jednom društvu i pun utisaka, pričao o Dejanu. Neki od ljudi, dobro ga znaju. Uostalom, tu je, Piroćanac, naš čovek, 15 godina je načelnik. Neki su znali i za Prizren, za tešku povredu, hvalili su ga i kao čoveka, policajca. Ljudina reče jedan.

Te večeri saznao sam za još jednu veliku ljubav. Pored sporta, rekreacije, Dejan Tošić je i - slikar!

Pozvao sam ga iste večeri, jeste bilo kasno i prigovorio. Nisam sve znao. Čuo sam i za još jedan hobi...

Osetio sam kao da mu je bilo neprijatno. Nasmejao se. Ujutru sam dobio nekoliko njegovih slika. Vajberom, naravno!

Sa zadovoljstvom. Evo ih :

........................................................................

To je to !

Birao sam reči, pokušavajući da budem što jasniji. Poštovao sam svaki detalj. Bio sam ponosan da je Dejan Tošić, potpukovnik Policije, načelnik Odeljenja Policije u Pirotu, naš čovek Piroćanac.

Razgovarajući sa njim, njegovim kolegama, mojim prijateljima, bio sam još uvereniji da sam ovu rubriku počeo pričom o jednom čoveku koga treba poštovati, imati za prijatelja, izdvajati kao primer plemenitih, hrabrih dobrih ljudi koje treba slediti!

Završavajući ovu priču , osećam nekako još veću krivicu, nego kada sam odlučivao da započnem rubriku SUDBINE. Toliko izuzetnih ljudi živi tu kraj nas, a da o njima malo znamo, ili ih ne poznajemo!!