Nisam, zaista,verovao da će me neko u 21. veku pozvati i reći doslovce:

Sutra izlazim iz Bolnice , ne znam  gde ću !!?

Strašno!  Uznemiren, nastavio sam razgovor sa Jovanom Tomanovićem. Pokušao sam da ga hrabrim. Imao sam čime. Pričao sam u jednom dahu!

Vladan Vasić i Neša Djordjević, dogovorili su da jedno vreme, dok se ne pronadje  jednosoban stan ili soba u nekoj kući , da se preuredi Kafe u Hali Kej. Marija Vasić, direktor Centra za socijalni  rad, dobila je zadatak  da vidi šta je sve moguće da se pomogne. Sutra ćemo videti sa dr Dimitrijem sa Grudnog šta piše u otpusnoj listi i da li je moguće, s obzirom na pretpostavljenu anginu pektoris i otoke na nogama, da budeš prebačen na Interno. Neša Djordjević je dogovorio sa Zoranom Jovanoviće Sknsijem i  sinom Miljanom Jovanovićem, da u njihovom restranu dobijaš ručak. Humani ljudi, prihvatili su. To je MD restoran u Tija bari !

Dušan Dimitrijević, predsednik KK Pirot, odobrio je večeru u restoranu Freš, gde večeraju košarkaši. Marko Spasić je sa košarkašima dogovorio, obezbedili su trenerke, patike, farmerke . Dušan Markus će doneti jaknu!  

Aca  Djordjević, tvoj brižni drug, završava u Centru za socijalni rad da se završi posao o socijalnoj pomoći. Za nekoliko dana će sve biti u redu... !  

     Danas pre podne, Lakićević, koji je zajedno sa  Milanom Andonovićem Perkinsom i Nenadom Antićem svaki dan obilazio Jovana i donosili  mu hranu, javio mi je da će Tomanko, ipak,  izaći iz Bolnice.

    Oko 13 časova, Neša Djordjević, Lakićević, sa njima je i naš čovek, Mario Pavlović  bili su ispred Hale. Eto sudbina se ponovo igra, vraća se u svoj drugi dom. Ko će drugi pomoći! Sportisti, ljudi koje je sport odgajio, vaspitavao.

       Sve što sam Jovanu juče javio, ispričao je i potvrdio  Neša Djordjević, direktor Sportskog centra. Razgalilo se izmučeno Jovanovo lice. Možda je i sumnjao!  Tomanko  ima i dalje prave prijatelje .

   Dok smo razgovarali, Iva je obezbedila dušek, posteljinu, Laki i Perkins će obezbediti peškire, pribor...

    Nikola Kostić koji ga je često posećivao i zvao, doneo mu je trenerke,  bio je uvek spreman da reaguje...

       Kada smo se rastajali, došli su Marko i Sanel. Kesa puna odeće za Jovana. Večeras na treningu doneće momci još.  KK Pirot, klub koji je uvek imao dušu i dobre ljude !

      Lakićević je otišao u Restoran MD da donese ručak. Mario i Jovan  odvezli su se na Bazen. U baraku. Kako je Jovanu bilo tamo, samo on zna.

      Kako li se osećao kada je video da je katanac, koji je Mario postavio pre dva dana, ponovo razbijen. Ko je to mogao, gde će mu život, da iz Jovanov barake ukrade mali televizor i set boks. Zar tamo, gde je najtanje ...

           S razlogom sam ispričao ovu ljudsku priču o sudbini jednog čoveka.  Ovoga puta , radi se o sportisti, košarkašu krivudave ljudske i košarkaške  sudbine . Na tom putu gde je gubio i pobedjivao, Jovana Tomanovića život nije grlio. Naprotiv. Uspevao je da se brani, često bio nemoćan.  Plaćao je račune svom  nemirnom duhu i uvek žaleo da bude svoj. Iskreno verujem da je Jovan ovih dana shvatio da neće moći bez prijatelja. Ne samo bez onih koji su mu poručivali da bude hrabar. Mnogo više sa onima koji su ovih dana  sve uradili da danas, sreda 18. decembar, konačno shvati , da je započeo novi život, drugačiji. Da u tom i takvom životu neće moći sam.

    Bez pravih prijatelja, Jovane, ni na vodu, više.