Nastavljamo priču o ljudima, o njihovoj borbi da u ovom složenom vremenu pronadju puteve opstanka. Porodici, sebi, deci koju školuju.

    U naselju ATP nalazi se mali tržni centar, hajde tako da nazovemo. Smestili se frizeri, piljare, obućar, agencije, apoteka, restoran. Ima i praznih lokala. Gore na spratu bila je jedno vreme Toplana. Ne znam da li nekoga sada ima. Tu u tim lokalima, tamo gde je nekada bila čuvena Madjarica Hajnalka, svoj kutak, mesto za rad pronašla je bivša radnica Galanteksa.

   I zaista sudbine. Nestale brojne pirotske fabrike. Nema Prvog maja, Galanteksa, Piroteksa, Poleta, Dragoša, Sarlaha, Kartaljevića, Stolara… Nažalost, mnogo ih je.

    Šnajderi, obućari, stolari, kožari, ostali bez posla. Ovi mladji, otišli u neke Italije, Češke da čiste kokošinjce, šetaju bogate babe, dežuraju noću. Ima i onih koji su na vreme uspeli da se snadju medju Nemcima, Holandjanima, otišli čak u Kanadu, Australiju.

    Da, ali ima i onih koji su ostali ovde, da školuju decu, stigli studenti, da brinu o ostarelim roditeljima. Neki se snašli, ono malo uštedjevine, ako je uopšte ima, ili kredita, obezbedili neku mašionu, sredili lokale "dva sa dva" i rade.

    Ovo će, pored ostalog, biti priče i o njima.  Pišite nam, predložite, doći ćemo mi do njih!

Hajde da zajedno istaknemo i afirmišemo one "male" ljude koji nam u određenim situacijama mnogo znače.