Poštovani gospodine Paunoviću!

   Pratim vašu borbu za istinu, pre svega za nas obične ljude, koji  takodje, imaju pravo na poštovanje kao i svi ostali.  Moja želja je da znam potpunu istinu o mojoj majci, ali i da ovo bude poruka za sve.

Pišem vam povodom smrti moje majke i nepravde koja mi je naneta.

29. novembra 2020. sam moju majku odvela u Covid ambulantu zbog prehlade i kašlja koji je imala. U ambulantu smo bili primljeni bez ikakvih problema. Nakon pregleda rečeno nam je da moramo otići u ATD kako bi oni pregledali moju majku imajući u vidu da je ona dijabetičar.

   U bolnici su je primili, izvadili krv i uradili snimak pluća. Rečeno nam je da sačekamo oko sat vremena za rezultate. Rezultati su ukazali na upalu pluća i da nešto nije bilo u redu. Ubrzo potom je moju majku pregledao i Infektolog. Nije imala temperature. Medjutim kako je snimak pokazao upalu pluća rečeno mi je da će je smestiti na interno odeljenje kako bi joj priključili kiseonik, a da u medjuvremenu odem kući po njene lične stvari i ostavim ih kod portira Bolnice. Oko 15:30 su moju majku odveli na interno odeljenje, a ja sam se vratila kući po njene lične stvari. U 19:00 smo dobili poziv  sa internog i saopšteno nam je da je mojoj majci, u 16:45 stalo srce. Pokušali su reanimaciju tri puta medjutim nisu uspeli. Rečeno nam je da nije umrla od Covida-19 već od srca. Preuzeli smo telo 30. novembra 2020. Majku smo  sahranili 1. decembra 2020.

   Sačekala sam par dana pre nego što sam pozvala Opštinu kako bih preuzela Potvrdu o smrti i Izvod iz Matične knjige umrlih. U Opštini mi je rečeno da nisu dobili nikakva dokumenta iz Bolnice.

   Ubrzo zatim sam pozvala Interno odeljenje i objasnila situaciju, medjutim rečeno mi je da oni ništa ne znaju. Dobila sam broj sestre sa Internog za više informacija. Na moje iznenadjenje ni ona nije ništa znala. Dobila sam broj glavne sestre iz istog razloga, I nakon razgovora s njom mi je rečeno da ni ona ništa ne zna. Na kraju sam pozvala direktora Bolnice i stupila u kontakt sa njegovom sektretaricom. Objasnila sam da je prošlo dve nedelje od smrti moje majke, a da ja nemam nijedan zvaničan dokumenat o njenoj smrti. Opet mi je dat broj glavne sestre i rečeno da pozovem nju, što sam i uradila.

    Nakon biranja datog broja, neko bi podigao slušalicu, u pozadini bi se čula galama i ubrzo zatim bi druga strana spustila slušalicu. Uznemirena i očajna sam otišla kod advokata i zamolila za pomoć. Nakon intervencije advokatske kancelarije, sekretarica u Bolnici je rekla da je istorija bolesti izgubljena i da ne mogu da je nadju, ali da će to rešiti u najkraćem roku. 16. Decembra sam dobila poziv od advokatske kancelarije i rečeno mi je da su zvanična dokumenta predata Opštini i da mogu da ih preuzmem.

   Prilikom preuzimanja istih sam primetila da na potvrdi o smrti piše da je Covid-19 identifikovan. Bila sam iznenadjena činjenicom da ako je to zaista istina, kako je meni bilo dozvoljeno da preuzmem telo sa Covid-om kada je vrlo dobro poznato da se osobe pozitivne na Covid sahranjuju pod drugim okolnostima.

    Nažalost sam izgubila majku kad joj je bilo 63 godine. Kada su dovezli njeno telo kući, sa suprugom sam išla četiri puta da prezumemo njene lične stvari, za koje niko u Bolnici nije znao gde su.

    Po staroj srpskoj tradiciji smo tek iz četvrtog puta i nekoliko kontaktiranih veza najzad uspeli da preuzmemo njene stvari.

   Poenta ovog pisma nije da otkrivam imena ljudi i upirem prstom u one koji su odgovorni, već da što više sugradjana bude svesno šta se zapravo dogadja sa našim zdravstevnim sistemom pod ovim okolnostima.

Hvala Vam

J.A.

Ime i prezime poznato Redakciji!