Govorim već nekoliko dana, pišem naravno, da sam se iz Belog Polja vratio pomešanim raspoloženjem.

Sreo sam dobre, vredne ljude, video jedno mesto koje mi je više ličilo na varošicu nego na selo. (Bez ikakave želje da druge uvredim) da se ne ponavljam, nije bilo kuće bez cveća na terasama, bez cveća u dvorištima, betoniranim, čistim.

U Belom Polju sam čuo i nekoliko teških priča kojima ću se tek baviti.

U dvorištu kuće Svetislava Pešića , kmeta belopoljskog, upoznao sam gospodju  teške sudbine.

Zove se Jelena Jović.

Stefan i ja dogovorili smo da izdvojimo njenu priču i sklonimo je iz projekta ,,Napred u prošlost"  I postavimo je , smatrajući je po svemu posebnom, pitajući se koliko li još takvih sudbina ima!